Skoro polovina mladih do 25 godina nije se našla na spisku zaposlenih u 2006. godini, iako su tražili posao. Dve trećine je duže od godinu dana bilo na Birou za zapošljavanje.
Nemogućnost zapošljavanja i loš obrazovni sistem i dalje predstavljaju osnovne probleme koji ih muče, rečeno je na okruglom stolu, koji je organizovao Centar za razvoj parlamentarne debate u Opštini "Palilula", a prenosi "Blic".
Najviše nezaposlenih medju mladima su žene (55 odsto), a zatim slede oni koji nemaju završenu osnovnu školu. Ogromna većina nije ni prijavljena na tržištu rada, a zbog posla pristaju na sve: volontiraju, rade neprijavljeni, a mnogi od njih i do tridesete godine nemaju upisan ni dan staža u radnoj knjižici..
"Veliki broj mladih ljudi se ni ne prijavljuje na Biro za zapošljavanje, jer ne veruje da će tako doći do posla. Poslodavci traže i po tri godine iskustva, a kako ga može imati neko ko je tek završio fakultet. Tako mladi počinju da volontiraju i po pola godine, a kad sa tim završe ne dobijaju nikakvu potvrdu da su stekli neko iskustvo. U zemljama zapadne Evrope, volontiranje se bar upisuje u radnu knjižicu", rekao je Igor Jorkić iz Centra za razvoj parlamentarne demokratije, koji radi pri Ministarstvu za omladionu i sport i putem razmene mišljenja sa omladinom pomaže donošenje Nacionalne strategije za mlade.
Broj mladih do 25 godina na tržištu rada je veoma nizak i iznosi svega 37,4 odsto, dok je u zemljama Evropske unije veći za gotovo deset procenata. Često je razlog studiranje, koje kod nas traje i duže od sedam godina.
Beogradska omladina ima velike primedbe na obrazovanje u Srbiji.
Nadležni nikako da odluče da li će osnovna škola trajati osam ili devet godina, a na studijama se i dalje zanemaruje praksa. Tako, mladi čovek i sa završenim fakultetom nije dovoljno sposoban da bez volontiranja započne rad u nekoj ustanovi ili preduzeću. Bolonja se, kažu mladi, sprovodi, ali nedovoljno kvalitetno.
(MONDO)
Nemogućnost zapošljavanja i loš obrazovni sistem i dalje predstavljaju osnovne probleme koji ih muče, rečeno je na okruglom stolu, koji je organizovao Centar za razvoj parlamentarne debate u Opštini "Palilula", a prenosi "Blic".
Najviše nezaposlenih medju mladima su žene (55 odsto), a zatim slede oni koji nemaju završenu osnovnu školu. Ogromna većina nije ni prijavljena na tržištu rada, a zbog posla pristaju na sve: volontiraju, rade neprijavljeni, a mnogi od njih i do tridesete godine nemaju upisan ni dan staža u radnoj knjižici..
"Veliki broj mladih ljudi se ni ne prijavljuje na Biro za zapošljavanje, jer ne veruje da će tako doći do posla. Poslodavci traže i po tri godine iskustva, a kako ga može imati neko ko je tek završio fakultet. Tako mladi počinju da volontiraju i po pola godine, a kad sa tim završe ne dobijaju nikakvu potvrdu da su stekli neko iskustvo. U zemljama zapadne Evrope, volontiranje se bar upisuje u radnu knjižicu", rekao je Igor Jorkić iz Centra za razvoj parlamentarne demokratije, koji radi pri Ministarstvu za omladionu i sport i putem razmene mišljenja sa omladinom pomaže donošenje Nacionalne strategije za mlade.
Broj mladih do 25 godina na tržištu rada je veoma nizak i iznosi svega 37,4 odsto, dok je u zemljama Evropske unije veći za gotovo deset procenata. Često je razlog studiranje, koje kod nas traje i duže od sedam godina.
Beogradska omladina ima velike primedbe na obrazovanje u Srbiji.
Nadležni nikako da odluče da li će osnovna škola trajati osam ili devet godina, a na studijama se i dalje zanemaruje praksa. Tako, mladi čovek i sa završenim fakultetom nije dovoljno sposoban da bez volontiranja započne rad u nekoj ustanovi ili preduzeću. Bolonja se, kažu mladi, sprovodi, ali nedovoljno kvalitetno.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
