Sve o pametnim zgradama u Srbiji.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Vi uživajte, zgrada misli za vas

Autori Georgi Mitev Šantek mondo.rs
Autori Georgi Mitev Šantek mondo.rs

U poslednjih desetak godina pojam "pametna zgrada" se odomaćio i na ovom terenu. Kod poslovnih zgrada automatika je sada standard ali zašto i dalje ima malo privatnih pametnih zgrada, za MONDO otkrivaju najveći domaći stručnjaci.

Izvor: Mondo/ Goran Sivački
U savremenom svetu sve je manje zamislivo da vam na poslu bude vruće (ili hladno), da morate da zamolite kolegu da otvori prozor i pusti malo vazduha, navuče roletnu da vas ne bi "ubilo sunce" ili da upali svetlo kako ne biste škiljili u kompjuter...

Ni u novim domovima se više "ne toleriše" da bacate pare kroz prozor na zagrevanje prostorija koje se ne koriste (ili bilo koje kada niste kod kuće), čak ni da brinete da li ste ugasili (upalili) bojler, ostavili uključenu peglu ili šporet ili, ne daj bože, da vam je zbog nečega poplavljen stan.

Ko voli...

"Ideja automatizacije nije da vam iskomplikuje život pa da se vi borite sa još jednim 'daljincem' u kući ili kancelariji. Sistem je takav da onaj ko želi da svetlo pali na prekidač kako je navikao, recimo stariji ukućani, to može tako i da radi, a da mlađi ukućani i dalje koriste 'scene'. Ja recimo nisam prišao svojim roletnama poslednje četiri godine, sve radi automatika. Na kraju krajeva, to ni ne izgleda kao kuće iz filmova naučne fantastike. Možete da imate punu automatizaciju, a da se to nigde u stanu ne vidi", kaže Čongradac, čija je firma i zaštitila naziv"pametna kuća".

Za sve to sada možete da se pobrinete i "on lajn", od isključivanja utičnice na koju je uključena pegla, do isključivanja struje ili vode u celom stanu, ako zatreba.

Sve to danas u pametnom svetu regulišu pametne zgrade same. Preuzele su brigu gotovo o svemu "trivijalnom" kod kuće ili na poslu - od grejanje i hlađenja klasičnim sistemom ili alternativnim izvorima, preko komfora automatske rasvete i audio i video okruženja, sve do obaveštavanja i reagovanja u urgentnim situacijama, poput poplave zbog instalacija ili provale u dom. I sve to uz punu kontrolu korisnika i detaljno izveštavanje o potrošnji.

Vaše je samo da uživate i, a i to samo ako vas ne mrzi, preko kompjutera, tableta ili telefona menjate parametre i "scene" po želji.

Deluje futuristički za Srbiju ali ni mi nismo baš "na kraju sveta". Pametne zgrade rade se na ovom prostoru već više od deset godina, a o iskustvu "sa terena" MONDO je razgovarao sa dva domaća stručnjaka čiji su projekti zaživeli i u zemlji i u inostranstvu – prof. dr Velimirom Čongradacom iz Novog Sada i prof. dr Draganom Lazićem iz Beograda.

pametna zgrada, kika Izvor: Mondo/ Goran Sivački

"Zgrada se nekim stepenom automatizacije sistema hlađenja, rasvete i uopšte kontrole, danas je standard kod poslovnih zgrada i to se primenjuje u gradnji i kod nas. Svest ljudi sada o tome jeste viša, ali problem je što se tih poslovnih zgrada generalno malo gradi. Dalje, kod stambenih zgrada i kuća investitori uglavnom još nisu u potpunosti prihvatili savremene standarde", kaže Velimir Čondgradac, koji je sa firmom ION Solutions jedan od pionira projektovanja takvih sistema kod kod nas.

pametna kuća
Izvor: YouTube

Veliki investitori sada već trošak automatizacije sistema korišćenja i održavanja zgrade rutinski kalkulišu u troškove izgradnje, a trošak održavanja je standardna stavka u svakom ugovoru o zakupu. Kod malih investitora, koji prave male stambene zgrade ili kuće, i dalje vlada bauk da je to nešto skupo, pomodno, čak bespotrebno.

"Niti je bespotrebno, niti je skupo. Vi nekakvu instalaciju struje, vode i grejanja morate da imate u svakoj kući, samo je potrebno da pri projektovanju 'dodate' i automatizaciju. A cena osnovnog paketa za male korisnike sada je samo koliko i cena pola kvadratnog metra stana", kaže Čongradаc, inače vanredni profesor na Odseku za automatiku, geomatiku i upravljanje sistemima na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka.

Za vrednost tih "pola kvadrata", odnosno 800 do 1.000 evra mogli biste uživati u automatski podešenoj ili lično kontrolisanoj rasveti, grejanju ili hlađenju stana bilo da ste već tu ili bi tek trebalo da dođete, bojler biste mogi da uključite ili isključite na vreme, da se "igrate" audio/video ugođajem... a sve to prateći sistem na daljinu, sa bilo kojeg mesta na kojem imate pristup internetu.

"Profesorske" firme

Zanimljivo je da najbolje firme u Srbiji iz oblasti automatizacije i projektovanja pametnih zgrada aktivno sarađuju sa profesorima sa vodećih tehničkih fakulteta u zemlji. Takav spoj vrhunskog znanja i vrhunske (inostrane) tehnologije nije baš svakidašnji za Srbiju. "Mi, naprotiv, mislimo da je to normalno. A i nije baš da od profesorske plate u Srbiji može da se komotno živi, bilo da vas 'solidarno' oporezuju ili ne", kaže profesor Lazić.

Ni za vlasnike velikih stanova ili kuća cene sad nisu basnoslovne, kreću se pet do sedam hiljada evra za kompleksnije sisteme, dok oni koji imaju kućne bazene moraju da računaju na trošak automatike od par desetina hiljada evra.

Međutim, i sa tako prihvatljivim cenama malo se onih manjih investitora odlučuje da "opameti" svoje buduće zgrade.

"Pitanje automatizacije kod pametnih kuća u Srbiji je najmanji problem, jer tu je trošak najmanji. Pametna kuća znači pre svega energetski efikasna kuća. A kod nas se gradi malo a investitori 'štede' na svemu – od izolacije do kvaliteta osnovnih materijala. Sad imamo obavezu dobijanja energetskih pasoša za svaku novu zgradu ali pitanje je kako se to primenjuje", kaže Dragan Lazić, inače profesor na Katedri za automatizaciju Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Profesor Lazić, koji je sa timom Smartko pri Centru za automatsko upravljanje na Mašinskom fakultetu, između ostalog ostvario projekt zgrade Infinity u beogradskoj Dobračinoj ulici, ističe da "da biste uštedeli, kod zgrada morate prvo da uložite".


Crna srpska statistika

Srbija je u Evropi neslavni rekorder po potrošnji energije u zgradarstvu. Srednja potrošnja je po kvadratnom metru zgrada oko 2,5 puta veća nego u severnoj Evropi, dok polovina domaćinstava troši 340 kWh/m2 godišnje - 3 puta više u odnosu na zemlje zapadne Evrope. Hronične bolesti, uključujući i bolesti disajnih organa, su direktno povezani sa znatnim zagađenjem unutrašnjeg prostora. Srbija ima međunarodnu obavezu da uštedi najmanje 9 odsto bruto finalne potrošnje energije do 2018. godine, a planirano je i smanjenje emisije ugljen dioksida za isti procent do 2030. godine.

"Recimo, toplotna pumpa za grejanje kuće vam košta oko 6.000 evra. To jeste velika investicija ali isplatiće vam se za tri ili pet godina, i to pri ovim (za evropske uslove niskim) cenama struje", kaže prof. Lazić.

Naravno, na prvobitne troškove projektovanja i ugradnje dolaze i oni održavanja, ali ni tu cene nisu "paprene". Za male sisteme održavanja praktično nema, kaže prof. Lazić, dok prof. Čongradac kaže da za velike (poslovne sisteme) to košta reda veličine nekoliko stotina evra mesečno.

Iskustvo i ION Solutions i Smartko govore da je oprema pouzdana i da sistemi koje su ugradili pre više od deset godina i dalje rade bez problema.

Sistemi su pouzdani i sa IT strane. Iako je sve što ima veze sa kompjuterima, telekomunikacionim mrežama i internetom podložno hakerisanju, ovde od toga ne treba mnogo strepeti.

"Sve je na nivou vrhunske tehnološke zaštite kakve imaju, recimo, banke. Naravno, ništa nije neprobojno, pa smo imali i klijente koji su želeli da se sistem ne podešava daljinski već 'iznutra' i bili su spremni da tu uslugu posebno plate", kaže prof. Čongradac.

Na kraju, a možda je trebalo reći na početku, važnost automatizacije nije (samo) u komforu koji ona pruža korisniku, već uštedama koje donosi.

To najbolje znaju korisnici poslovnih zgrada, gde samo automatizacija hlađenja i grejanja donosi ogromne uštede u novcu za struju. Kada u zgradu uložite 30 ili 40 miliona evra, kao što je to urađeno u projektima Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, VIG Plaze (16.000 m2) ili ETB Terazijske terase (znana i kao B2, 25.000 m2), Airport City (64.000 m2) ili Narodne banke Srbije u Beogradu (53.000 m2), onda svakako želite da vam tekuči troškovi budu što manji.

Sistem za automatsko upravljanje "pametnim zgradama" u ceni objekta učestvuje sa svega tri procenta, a posle pet do sedam godina počinje "da zarađuje". Uštede koje taj sistem može ostvariti kreću se od 15 do 35 odsto.

ŠTA JE "PAMETNO" A ŠTA "ZELENO"

Pametna zgrada je pojam koji se u poslednje vreme često koristi i čije se značenje meša sa značenjem “zelene kuće”, “pasivne kuće” i “energetski efikasne kuće”.

Pojmovi se donekle prepliću ali ima razlika, ukazala je inženjer Jasmina Tomić Vasilić u on lajn časopisu Mehanotronika. Pametna zgrada je po jednoj definiciji "objekat koji se dinamički prilagođava promenama klime i korišćenja (tj. potrebama i zahtevima vlasnika ili korisnika kuće), a da se prilikom realizacije ovih dinamičkih promena energija dovodi samo gde, kada i koliko je potrebno". Na to se može dodati da je to "objekat kojim se može upravljati odasvuda. Definicija "zelene kuće" kaže da je to "objekat sa idealnim unutrašnjim uslovima komfora, sa minimalnim negativnim uticajem na ekologiju (građevinski materijali kao i 'rada' objekta) i sa maksimalnom energetskom efikasnošću". Za "pasivnu kuću" važi da je to "energetski efikasna zgrada koja se sama zagreva i hladi". U EU to znači da godišnje potrebe u energiji za grejanje budu manje od 15 kWh/m2 godišnje, a da potrošnja ukupne primarne energije za sve potrebe stambenog prostora (za grejanje, toplu vodu i električnu energiju za domaćinstvo) ne premaši 120 kWh/m2 godišnje.

Komentari 9

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

pavel

Vidim da se ovde mnogi posprdno odnose prema ovoj temi,sto nije u redu.Bavim se gradjevinarstvom,iz prve ruke mogu reci da je automatizacija sjajna i ispaltiva stvar.Susretao sam se i sa ION i sa prof. LAzicem,za ciju firmu svi tvrde da je za klasu ispred svih u zemlji na ovom polju.Te firme najvise drze profesori,sto i oni priznaju,zbog besplatne radne snage i besplatnog poslovnog prostora,te su vrlo konkurentni na stranom trzistu.Neuk svet,koji,na zalost danas ima kapital,nece da plati efikasan objekat,ali zato bez problema daju za kadu ili luster po 10000 evra.Zaboga,automatika se ne vidi.Sasvim je druga stvar sto smo mi kao drustvo na niskom stupnju razvoja pa nam se to cini kao svemirska i preskupa tehnologija.Naravno da realno nije tako,i treba da budemo optimisti,a niako da nipodastavamo sve sto je novo i korisno.

Aleksandar

Za samo 800 do 1000 eura ne moram da podignem ruku i pritisnem prekidac?! Pa, ljudi to je dzabe! To nigde u Evropi nema za te pare! Jos uz moju platu od 20.000 dinara! Uzimam sutra! Ops! Samo mi jos stan treba, posto nemam svoj, a uz ovaj nas uznapredovali, evropski standard, za dvadesetak godina cu sakupiti dovoljno da imam za ucesce od 0,001% pa da komotno mogu da uzmem kredit za stan i otplacujem ga u narednih 180 godina.

milos

kako da sto manje se krecem i nista ne radim u prevodu (ovo mislim na porodicne kuce a ne na firme gde je automatizacija bitna), a onaj ko ugradjuje takve sisteme ne zanima ga nista i lobira za kintu jer je automatizacija zdrava po coveka.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader