Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić rekao je da je tema o zaradi i modelima nagrađivanja značajna i trajno aktuelna.

Kako navodi, modeli nagradivanja uključujući zarade, razne stimulacije, način napredovanja i ceo kompleks iz domena upravljanja ljudskim resursima predstavljaju značajan aspekt funkcionisanja svake organizacije.

Ono što utiče, pre svega, na produktivnstost rada organizacije i ukupne performanse je nizak nivo zastupljenosti te teme u nastavi na univerzitetima, fakultetima i visokim školama.

''Zbog toga poslodavci, oni koji učestvuju i kreiraju različita rešenja prihvataju ili kreiraju sopstvene modele često toga nisu dovoljno svesni i onda se javljaju problemi u funkcionisanju organizacije u motivaciji zaposlenih da ostvare organizacione ciljeve'', rekao je Hanić na skupu, čiji je medijski pokrovitelj Tanjug.

Prema njegovim rečima, zato bi trebalo na nacionalnom nivou raditi i postaviti veće zahteve u pogledu izučavanja te materije.

I nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) Jovan Protić kaže da je tema o zaradi i modelima nagrađivanja za tu organizaciju veoma važna kako na globalnom nivou, tako i na nivou regiona.

''Poslednjih šest do sedam godina to predstavlja jednu od ključnih tema programa dostojanstvenog rada MOR-a u Srbiji i bila je jedna od ključnih ishoda u periodu 2008. - 2012. Sada je to ponovo u našem programu koji traje do 2017. godine'', objašnjava Protić.

On je podsetio i da je Srbija prva država u regionu koja u svom programu dostojanstvenog rada MOR-a ima ishod koji se direktno odnosi na unapređenje klime za poslovanje u datoj državi članici.

''To nas obavezuje da kroz sve moguće instrumente i na sve moguće načine pomognemo unapređenje klime za poslovanje kako u Srbiji, tako i državama u regionu u kojima se taj program iznova izgrađuje za petogodišnji period'', rekao je Protić.

Podsećajući da MOR svake godine izdaje Svetski izveštaj o zaradama, on je istakao da zabrinjava trend usporavanja rasta zarada pogotovo od krize pa na ovamo.

Profesor sa Ekonomskog fakulteta u Zagrebu Lovorka Galetić smatra da su zarade definitivno važan faktor kod motivacije zaposlenih za bolji i efikasniji rad.

Kako kaže, u velikom broju hrvatskih preduzeća postoje strategije nagrađivanja gde zaposleni dobijaju varijabilni deo plate na temelju rezultata koje postižu.

''Međutim, uopšte gledajući kriza je prilično uticala na zarade zaposlenih'', ocenila je Galetić i predočila da u preduzećima koja imaju probleme sa poslovanjem često puta zarade i kasne.

Ipak, kada se gleda nekakav prosek može se reći da su zarade u Hrvatskoj još uvek znatno veće nego u većini ostalih novih članica EU.

To znači skoro tri puta veće nego u Bugarskoj, Rumuniji, pa čak i Češkoj, Slovačkoj, objašnjava Galetić.

''Naravno da bi ljudi hteli bolje i više pogotovo mladi koji su ambiciozni i koji bi želeli da zarade i budu nagrađeni za njihovu ambiciju. To je jedan od razloga zbog kojih mladi ljudi odlaze iz Hrvatske'', rekla je Galetić.

Poslednjih godina sve češće i sve više strani direktni investitori u proizvodnoj delatnosti obilaze pa na kraju završavaju na tržištu kao što su Makedonija, Bugarska ili Rumunija, zaključio je Vučković.