Deficit Srbije u ovom trenutku iznosi 17,6 milijardi dinara, a prema procenama MMF-a planirano je da on do kraja juna bude 105 milijardi dinara, rekao je danas premijer Aleksandar Vučić.
Vučić je na vanrednoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da to znači da će se Srbija manje zadužiti i da će imati širi fiskalni prostor za mnoge stvari, pa i za povećanje plata i penzija.
Kada je, kako je rekao, formirana Vlada Srbije osnovni cilj koji smo postavili je očuvanje mira i stabilnosti u Srbiji i naše jedinstveno zalaganje i unapređenje srpske ekonomije, te bolji životni standard svih naših građana.
Uprkos katastrofalnim poplavama, uspeli smo da pokrenemo značajne ekonomske reforme i da postignemo dobre rezultate, zaključio je premijer.
Premijer je rekao da očekuje povećanje plata i penzija, s obzirom da smo u prvih šest meseci uštedeli 77 milijardi dinara, kao i da će razgovori sa MMF-om o tome biti nastavljeni u avgustu.
"Naša ušteda na šestomesečnom nivou je u odnosu na ono što je bio plan 77 milijardi dinara ili 630 miliona evra. Naša povećanja koja bi išla bila bi u visini 120 ili 130 miliona evra i za to fiskalni prostor, ukoliko se ne vara, sa lakoćom imamo i pritome toliki fisalni prihod tek očekujemo od akciza za struju. Tako da imamo veoma širok fiskalni prostor", rekao je Vučić na konferenciji za novinare u vladi.
On je kazao da je posao Fisklanog saveta da uvek budu strogi i da kažu kako su nezadovolji.
"Imamo do sada najveću razliku u bruto domaćem PDV-u u junu, 2,5 milijarde nam je veći bruto domaći PDV u odnosu na jun 2014", rekao je premijer.
Dodao je da da imamo dobar međugodišnji rast industrijske proizvodnje, tako da će na osnovu tog pokazatelja već od juna da ide dramatično na gore i ponovio da očekuje pozitivan rast već u ovoj godini uprkos merama fiskalne konsolidacije.
Podsetivši da vlada u avgustu kreće u preagovore sa MMF-om, te da je važno da se ne ugrozi sporazum s tom međunarodnom finansijskom institucijom, Vučić je primetio i da bi nam "povećanje potrošnje i veća nada i zadovoljstvo građana" bili od značaja u ekonomskim reformama.
Prema njegovim rečima, naš problem jeste nedostatak utrošenog novca na kapitalne investicije, "što znači da mi kao država ne činimo dovoljno odnosno krivi smo što ne obezbeđujemo dovoljan rast za nekih najmanje 0,5 odsto".
Vučić je dodao je to ono na šta smo mi svojim novcem mogli da utičemo.
"Moraćemo da radimo na daljim reformama u administrativnom sektoru, i za sve to nam je uslov politička stabilnost. Ima jedan intersantan podatak, mi imamo rast turizma u Srbiji u prva četiri meseca 2015. godine - 9,3 odsto je više turista u našoj zemlji", naveo je Vučić.
Dodao je da je bilo više 8,6 odsto domaćih i 10,3 odsto stranih turista u odnosu na vrlo dobru 2014.
Vučić je napomenuo da je problematično iz drugog ugla što smo u prvom tromesečju ove godine potrošili 20 odsto više para na turizam u inostranstvu.
Zbog toga će se, naveo je, ponovo baciti na kampanju za domaći turizam samo, ali kada budu rešeni velike problemi vezani za očuvanje stabilnosti u regionu i zemlji.
"Izvanredna vest je što mi danas možemo s lakoćom i po najpovoljnijim kamatnim stopama u istoriji da se zadužujemo. Nikakvih muka nemamo s likvidnošću i mislim da ukupno oko 1,3 milijarde evra imamo na našim računima. Dakle, mi možemo ništa da ne uzimamo - mi uzimamo samo kada nam je najpovoljnije", rekao je premijer.
Srbija će se zaduživati negde do 27-28 milijardi, kada, kako je rekao, očekujemo da krenemo da spuštamo taj dug do nivoa od 79 ili 80 odsto BDP-a, kako je obećao.
"A onda ćemo krenuti da spuštamo dug i onda će naša deca i potomci moći da budu ponosni na rezultat koji smo napravili", zaključio je Vučić.
NE ZNAM ZA GASOVOD
Premijer nije danas mogao da potvrdi da su predstavnici EU nudili Rusiji da gasovod Turski tok zaobiđe Srbiju, ali je naglasio da bi to "za nas bilo neprijatno iznenađenje".
"Pozvao sam (Ivicu) Dačića jer je njegova izjava za mene bila iznenađenje i rekao mi je da je to čuo na jednom veoma važnom sastanku od čoveka koji ima kredibilitet. Ja ne mogu da potvrdim da li je to istina ili ne", rekao je Vučić, na konferenciji za novinare, odgovarajući na pitanje da li je upoznat sa tim da je EU nudila Rusiji da taj gasovod zaobiđe Srbiju.
U svakom slučaju, ako je to istina, to bi za nas bilo neprijatno iznenađenje, ocenio je Vučić i dodao da to ne može da komentariše jer ne zna da li je istina.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je juče da je od ruskih kolega saznao da su zvaničnici EU nudili Rusiji da se izgradi gasovod koji bi se zvao "Istočni prsten", a išao bi preko Bugarske, Rumunije, Mađarske i Slovačke, dok bi Srbija bila zaobiđena.
On je, posle razgovora sa predsednikom Upravnog odbora Gasproma Aleksejem Milerom, naglasio da toliko licemerje od funkcionera u Briselu nije mogao ni da zamisli, jer su oni bili glavni koji su učinili sve da propadne projekat Južni tok.
"Generalno, kada ruski gas treba da ide za Srbiju, to je onda politički problem, a kada treba da ide za zapadnu i severnu Evropu, onda je to ekonomija koja nema veze sa politikom", predočio je Dačić novinarima u Sankt Peterburgu.
"Ako je tačno ovo što sam prvi put čuo, to zaslužuje veoma ozbiljne razgovore sa Evropskom komisijom, o njihovom odnosu prema Srbiji, prema interesima Srbije i građanima Srbije", naglasio je Dačić.
Gasovod Turski tok treba da poveže Rusiju sa Turskom po dnu Crnog mora i dalje turskim kopnom do tursko-grčke granice, a plan je da dalje prolazi preko teritorije Makedonije, Srbije, Mađarske i Austrije.
Turski tok je svojevrsna zamena za Južni tok, gasovod koji je otkazan zbog protivljenja EU tom projektu.
