Ministri za rad i zapošljavanje 27 članica Evropske unije nisu uspeli da, na razgovorima u Briselu, postignu dogovor o uslovima za izuzeće iz propisa o maksimalnoj radnoj sedmici od 48 časova i o većim pravima privremeno zaposlenih radnika u Uniji.
Ministri za rad i zapošljavanje 27 članica Evropske unije nisu uspeli da, na razgovorima u Briselu, postignu dogovor o uslovima za izuzeće iz propisa o maksimalnoj radnoj sedmici od 48 časova i o većim pravima privremeno zaposlenih radnika u Uniji.Portugalsko predsedništvo EU je saopštilo da će o ova dva sporna aspekta radnog zakona EU članice ponovo raspravljati iduće godine.
Novi zakonski predlozi su sačinjeni pošto je najviša sudska instanca u EU presudila 2000. godine da se vreme provedeno "na stendbaju", odnosno u priprtavnosti da se ode na posao ako se ukaže potreba (u zdravstvu i komunalnim preduzećima, na primer) mora računati kao radno vreme, preneo je AP.
U protekle četiri godine propalo je nekoliko predloga o izmenama sadašnjih propisa u oblasti rada.
Na novoj rundi razgovora, Velika Britanija je predvodila grupu članica koje se protive predlogu da se privremeno zaposlenim radnicima, posle šest sedmica provedenih na poslu, daju isti uslovi kao i stalno zaposlenima sa punim radnim vremenom.
Nemačka je, sa još nekoliko drugih članica, zatražila da se taj period produži.
Velika Britanija i još neke članice EU takodje žele da zadrže pravo na izuzeće iz propisa o maksimalnom fondu od 48 radnih sati u sedmici.
Svoje protivljenje ograničenjima Britanija obrazlaže poslovnom kulturom, koja se zasniva na američkom modelu. Prema stavu koji zastupaju britanski predstavnici, minimalno mešanje države ostavlja poslodavcima punu slobodu, što unapredjuje rast i mogućnosti zapošljavanja.
Glavni argument za ograničenje radnog vremena je strah od nesreća na poslu kao posledica premora.
Pojedine nove članice EU sa istoka Evrope takodje se zalažu za fleksibilnije radne propise kako bi lakše napredovale i brže dostigle bogatije članice.
(Tanjug)
