Udovički je u izjavi Tanjugu, objasnila da se predlog zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenh u javnom sektoru, a koji je danas u skupštinskoj raspravi, bavi samo time ko radi potreban posao.

"Ovaj predlog zakona se bavi time ko radi potreban posao, ali ne i time ko radi dobro, što je mnogo složenije. Spremamo paket regulative koja će nam pomoći da uvedemo bolji sistem i za nagrađivanje", rekla je Udovički koja je i ministarka državne uprave i lokalne samouprave.

Prema njenim rečima, u cilju da se u Srbiji napravi bolja struktura zaposlenih u javnom sektoru, menjaće se i važeći Zakon o državnim službenicima.

"Pripremamo već te izmene i puno akata mora da se dotera. Oni sada čine celu proceduru formalnom, čine puno koraka, a malo o suštini , rekla je ona.

Kako je navela, danas tamo gde i ima ocenjivanja učinka, a to je u državnoj upravi, ali ne i u javnim službama, to su uglavnom pozitivne i visoke ocene, a da bi se to prevazišlo, potrebno je bolje opisati konkretnu poziciju.

"Zato sada imamo ozbiljan pravni problem, jer nemate osnova da dokazujete kako neko dobro radi. Potrebno je da bolje opišemo poslove da biste mogli da kažete da li ga neko dobro radi. Ako to uradite uopšteno i ako su uslovi koji su potrebni za zaposlene, da može da radi neki posao, dati uopšteno, onda vi pred sudom ne možete nikako da dokažete da je neko dobar ili loš", navodi ona.

Udovički je istakla da ne može da se odredi ni za nekadašnje ni za sadašnje partijske kadrove, da su baš oni tako zaposleni, sve dok se ne ojača sistem i kriterijumi za ocenjivanje ko dobro radi posao.

"Kad se usredsredimo na to ko dobro radi potreban posao, i zadržimo te ljude, vremenom će partijsko zapošljavanje biti sve manje važno" , rekla je Udovički i dodala da bi morali da prepoznamo da je pritisak na partijsko zapošljavanje veći što je manje poslova u privatnom sektoru.

Upitana zašto je uverena da će racionalizacija sada uspeti kad nije uspevala godinama ranije, Uvdovički kaže da u to pre svega veruje, jer je situacija takva da, kada bismo jos jednom racionalizovali na način na koji se do sada radilo, neizvesno je kako bi državna uprava nastavila da pruža usluge.

"Ako smo odlučni da držimo disciplinu, da se ne troši više nego što država ima i može, onda to znači da ne možemo da racionalizujemo kao do sada. Ova vlada je odlučna da to uradi, uložili smo puno rada, ima još posla" , rekla je Udovički.

Sagovornica Tanjuga navodi da se radi da se pomogne ministarstvima da oni sada prepoznaju kriterijume, gde ima viška bez kojih se i pored najbolje volje , može.

"Mi recimo, već sada imamo veliki manjak, recimo inspektora, a bez dobrih inspekcija ne možete da sprovodite zakone. Takođe, postoji ozbiljan manjak u zdravstvu, gde imamo velike troškove u poređenju sa drugim zemljama, ali imamo i manjkove. Neki profili, na pojedinim mestima nam stvarno jako nedostaju", rekla je Udovički.

Ona je navela da su rađene analize gde ima viškova, ali tačno određivanje je odgovornost svakog resora i ministarstva.

"To je visoko specijalistički posao i svako od njih mora da vodi računa da vidi kako mogu da se pruže bolje usluge, da se više uradi sa manje" , rekla je ona i dodala da takođe postoji i manjak određenih kadrova.

Prema njenim rečima, u analizama koje su do sada rađene, i u kojima se poredio broj zaposlenih po sektorima sa drugim zemljama. U tom poređenju, kako je rekla, pokazalo se da kod nas zdravstvo, pravosuđe i unutrašnji poslovi, nešto i odbrana, imaju viškova.

Država, kako je rekla izdržava oko 500.000 zaposlenih, zdravstvo zapošljava oko 120.000 ljudi, školstvo oko 150.000 ljudi i to su najveći resori.

Govoreći o otpremninama, ona je rekla da predlog zakona propisuje da se dobrovoljna otpremnina, odnosno, sporazumni raskid može nuditi zaposlenima na poslovima za koje je već prepoznato u globalu, ne pojedinačno, da tu ima viška.

"Napraviće se analiza na osnovu koje će se znati gde se to očekuje da će biti viškova, gde ima prostora da se uštedi, i ta opcija će da se ponuda tamo gde ima prostora za štednju" , rekla je Udovički.