DiB ocenjuje da su izgledi srpske ekonomije bolji nakon porasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom kvartalu ove godine za 0,9 odsto.

Kako se navodi, to nije odlična stopa za privredu u razvoju koja je na pragu Evropske unije, ali je znatno bolji učinak od očekivanog s početka godine imajući u vidu vladine opsežne rezove u potrošnji osmišljene da dovedu srpske javne finansije pod kontrolu.

U regionu i dalje najveći rejting imaju Slovenija i Hrvatska (DB3), za njima slede Bugarska, Mađarska, Rumunija, Albanija i Makedonija. Srbija i Grčka pripadaju grupi zemalja sa visokim rizikom (DB5) dok niži rejting od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina (DB6).

Američka bonitetska kuća je, kako navodi, za sada za Srbiju zadržala prognozu rasta BDP-a u 2015. godini od 0,5 odsto, ali je istkla da je spremna da poveća očekivani rast ukoliko relevantni indikatori u trećem kvartalu pokažu znakove nastavka pozitivnog trenda.

Srpskom izvozu pogoduje oporavak potražnje u pojedinim delovima EU, naročito u Nemačkoj i Rumuniji, kao i pad vrednosti dinara, što čini srpski izvoz konkurentnijim izvan evrozone, dok, s druge strane, rast uvoza, koji je uslovljen porastom investicija, ograničava pozitivan uticaj neto izvoza, navodi "Dan i Bredstrit".

Ocenjuje se da domaća potrošnja i dalje raste, ali ne toliko koliko se strahovalo na početku.

Potrošnja domaćinstava oseća pozitivne efekte rasta dinarskih sredstava, realnih plata, nasuprot okruženju sa niskom infacijom, i raspoloživih prihoda usled pada cena energenata.

Slično tome, potrošnja vlade se nije smanjila koliko se očekivalo, ali bez obzira na razlog (kašnjenje u restrukturiranju javnog sektora), loš je signal za javne finansije i rast privrede na duži rok, navodi se u saopštenju kuće "Dan i Bredstrit".

SLOBODNA ZONA UNAPREDILA POSLOVNO OKRUŽENJE

Prema toj bonitetskoj kući, poslovno okruženje u Srbiji je unapređeno nakon odluke Skupštine Grada Beograda krajem jula da se uspostavi slobodna ekonomska zona u prigradskim opštinama Obrenovcu i Krnjači.

Prema uslovima u Slobodnoj zoni, Beograd će 98 hektara zemljišta staviti na raspolaganje firmama koje žele da započnu poslovanje, sniziće stope poreza i osloboditi ih određenih dažbina.

Potencijalne prednosti Slobodne zone dodatno će se poboljšati izgradnjom nove železničke pruge koja povezuje Beograd i Budimpeštu, a koja će biti finansirana kineskim kapitalom.

Ta dva projekta, kako se ističe, zajedno omogućavaju stranim investitorima da započnu poslovanje u jednom od najjeftinijih investicionih okruženja u Evropi, kao i da brzo plasiraju robu na tržište EU.

"Prema rečima gradonačelnika Beograda Siniše Malog, kineska kompanija Meita već planira da otvori novu veliku fabriku u slobodnoj zoni. Kompanija će izgraditi ove jeseni postrojenja za proizvodnju auto delova u vrednosti od 60 miliona evra i zaposliti 1.400 ljudi", ističe američka bonitetska kuća "Dan i Bredstrit".

Podseća se da je "Dan i Bredstrit" najveća i najstarija bonitetska kuća na svetu koja postoji više od 170 godina.