Ekonomisti o kursu dinara - 120 za evro i na kraju godine
Mondo/ Stefan Stojanović 

Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić ocenio je da se najnovije jačanje dinara može povezati i sa nešto većim prilivom deviza koji su unele izbeglice u Srbiju, ali kao faktor koji je doprineo jačanju nacionalne valute navodi i značajan pad kamatnih stopa na devize.

Taj "gep" u korist dinara je, kako dodaje, sada dosta veliki, te mnogi investitori ulažu u dinarske trezorske hartije od vrednosti što povećava tražnju za domaćom valutom.

Treba međutim imati u vidu da je od početka godine NBS na međubankarskom deviznom tržištu prodala 130 miliona evra, i kupila 790 miliona evra, kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa, navodi Hanić i podseća da je dinar danas minimalno ojačao prema evru te da zvanični srednji kurs iznosi 119,8364 dinara za jedan evro, što je naviši nivo domaće valute prema moneti Evrozone od početka ove godine.

Nacionalna valuta prema evru vredi 0,4 odsto više nego pre mesec dana, a 0,8 odsto manje nego godinu ranije, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Najniža vrednost dinara prema evru ove godine bila je 29. januara, 123,57 dinara.

Hanić kaže da jačanje dinara do kojeg je došlo nije tako veliko i da ulazi u red uobičajenih oscilacija i opredeljenja NBS da dozvoli određene oscilacije u pogledu kursa dinara prema evru.

Ekonomisti o kursu dinara - 120 za evro i na kraju godine
MONDO/podaci NBS 

On takođe očekuje da će dinar biti stabilan i u dužem periodu do kraja godine i da će njegove oscilacije biti plus minus dva do tri posto.

Hanić napominje da jačanje dinara ne bi trebalo da se dozvoli u dužem periodu, jer bi to, kaže, nepovoljno delovalo na deviznu poziciju zemlje, s obzirom da jak dinar deluje stimulativno na uvoz, a destimuliše izvoz.

I ekonomista Goran Nikolić kaže da je politika sprečavanja jačanja dinara dobra zato što bi u suprotnom došlo do urušavanja spoljnotrgovinskog bilansa.

"Sa druge strane, takva politika NBS je dobra i sa aspekta budžeta jer jak dinar smanjuje prihode od uvoznog PDV-a, koji čini dve trećine ukupnog PDV-a, a između ostalog smanjuje i prihode od akciza", ukazao je Nikolić.