Danci zauzdali vetar, ne žele naftu, ni ugalj | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Danci zauzdali vetar, ne žele naftu, ni ugalj

Autor Georgi Mitev Šantek Izvor mondo.rs
Autor Georgi Mitev Šantek Izvor mondo.rs

Od UN i svetskih "zelenih" inicijativa "nema (h)leba" uvideli su Danci i doneli neverovatnu odluku – od 2050. godine u čitavoj zemlji neće potrošiti ni kap nafte, ni gram uglja, ni kubik gasa.

Izvor: Mondo/Georgi Mitev Šantek

Danska čvrsto istrajava u svojoj odluci da se u tri naredne decenije potpuno oslobodi energetske zavisnosti o fosilnim gorivima.

Utopijska ideja, rekli bi mnogi, ne samo u Srbiji gde se na struju gleda kao na neko "trebalo bi da bude besplatno" i bogom dano pravo. Ali, Danci znaju šta rade i vetrenjače po zemlji, ali i moru, niču gotovo kao pečurke. Ništa čudno jer u ovoj maloj severnjačkoj zemlji već četiri decenije se intenzivno bave "alternativnom" energijom i energetskom efikasnošću.

Danci su još pre dve godine uspeli su da postignu da trećina električne energije koju cela zemlja troši bude poreklom iz vetra, a do 2020. godine plan je da se nivo podigne na polovinu. Srednjoročni plan je da sva proizvodnja struje i daljinskog grejanja bude iz obnovljivih izvora do 2035. godine. Ostalo bi da se do 2050. i sav saobraćaj prebaci na električni pogon i bio-goriva.

Prvaci sveta u pametnoj energiji

Da se bavljenje "pametnom energijom" i ulaganje u znanje i razvoj alternativa isplati, Danci su svetu dokazali za samo četiri decenije. I pored ulaganja u skupo osvajanje novih tehnologija, Danska je i dalje jedna od zemalja sa najvećim nacionalnim dohotkom po stanovniku. A to je zbog racionalne i hrabre državne politike i znanja koje je su u oblast energetike uložile domaće firme poput Vestas Wind Systems, Simens Wind Power (vetroturbine), Danfoss (pametno upravljanje), Grundfoss (energetski efikasne pumpe), Rockwool (izolacioni građevinski materijali), Velux (energetski efikasni prozori)... U koračanju u budućnost prednjači Kopenhagen, grad koji će biti prvi "CO2 neutralan grad" u svetu, pre 2025. godine. Patronažna služba tamo već vozi električne bicikle, vatrogasci vozila na hidrogen, a građani čiji se stanovi greju spaljivanjem otpada i bio-mase a osvetljavaju strujom iz vetrogeneratora, dobijaju sve više i više staza za bicikle.

STRAŠNA LEKCIJA IZ 1973.

U pitanju nije samo ekološka odluka, iako se Danska reklamira kao "Zelena zemlja" (State of Green), već pre svega strateška. Danci nisu zaboravili skupo plaćenu lekciju iz vremena naftne krize iz 1973, kada su cene nafte skočile u nebo a Danska dodatno bila pod arapskim embargom zbog izrečenih simpatija prema Izraelu u njegovom sukobu sa Sirijom.

Zemlja u kojoj je tada 90 odsto energije dolazilo iz (uvozne) nafte je bila bukvalno paralisana. Danci su tada rekli – nikad više, i do danas je podignuto 5.200 vetrenjača sa snagom 4,8 GW (gigavata), razvučene su cevi toplovoda ispod svih većih gradova, grade se zgrade koje rasipaju mnogo manje energije...

Danas 28 zemalja članica EU svakoga dana potroše više od milijardu evra na uvoz energenata. Procena Evropske komisije je da će taj iznos porasti za 80 odsto do 2030. godine. Taj ogroman novac koji ode "u svet" mogao bi bolje da se iskoristi ulaganjem u lokalnu energetiku i stvaranje domaćih poslova, smatraju Danci.

Onaj ko poznaje Dance, zna da se ovde priča neće završiti na planiranju ("filozofiranju" rekli bi Srbi), već je sve pre svega praktično postavljeno.

Koliko praktično, imala je prilike da se uveri ekipa novinara, dobitnika Siemens Press Award 2015, koje je Simens Srbija poveo u Dansku, u posetu sestrinskoj kompaniji Simens Danska koja tamo ima nekoliko fabrika u okviru grupe Simens vind pauer (Siemens Wind Power).

A videti sa koliko se znanja i entuzijazma pravi najveća lopatica elise nekog vetrogeneratora u svetu od čitavih 75 metara izrađena "u komadu" ili gondola (kućište rotora, eng. nacelle) veličine garsonjere na koju se kači elisa, impresivno je u svakom pogledu.

Ako vam je teško da pojmite kolika je to vetrenjača, zamislite da centar elise postavite na vrh čuvene Beograđanke (Palata Beograd) - kraci lopatica bi gotovo dodirivali zgradu nekadašnjeg restorana London (Privredne komore Srbije) s jedne i Studentskog kulturnog centra (SKC) sa druge strane.

Samo Simens kao četvrti proizvođač u svetu vetroparkova na suvom i prvi na moru, u okviru Vind pauer grupe ima 12.000 zaposlenih. Tu se Dancima pare već isplaćuju jer u industriji je otvoreno mnogo radnih mesta, a danske vetrenjače se montiraju širom sveta.

Pogledajte

00:00
Vetar duva, pravi se struja
Vetar duva, pravi se struja
Izvor: MONDO
Izvor: MONDO

Simens godišnje instalira vetroturbina ukupnog kapaciteta 5 GW (gigavata), a samo za sledeću godinu Egipat je naručio instalaciju od 2 GW. Poređenja radi, najveća srpska termoelektrana "Nikola Tesla B" ima instalisanih 1,2 GW.

Tako velika narudžbina odličan je posao i za Egipćane, jer će se za potrebe termoelektrane na gas i vetroparka u Beni Suejfu vrednih 4,4 milijarde evra graditi i fabrika. Transport vetrenjača iz Danske do Egipta bi koštao papreno.

Zelene takse

Da bi mogli da održavaju svoju "državu blagostanja" Danci plaćaju najviši porez na imovinu, ali i druge velike takse. Akcize na duvan i alkohol i PDV (25% još od 1992) su odavno visoki pa su morali da za popunu budžeta uvedu "zelene takse", na struju, na registraciju (vlasništvo motornih vozila) i za ekologiju. Samo od tih taksi godišnje država prikupi 10 milijardi evra. U Srbiji je za 2015. planirano da se ukupno prikupi porez 6,3 milijarde evra, od čega je polovina PDV.

Do sada je Simens vind pauer, od 2004 godine instalirao oko 28 GW snage u 15.300 turbina. Tih 28.000 MW instalisane snage pravi struje dovoljno za 22-28 miliona domaćinstava.

Kompanija u Danskoj pravi vetrogeneratore od "malih" 2,3 MW do najnovijih 7 MW snage, u varijantama sa mehaničkom transmisijom (gear, G) ili direktnim pogonom (direct drive, D), i sa prečnikom polja koje zahvata elisa od 101 do 154 metra. U mega-varijanti D vetrogeneratora prostor koji elisa pokriva (wind capacity) je neverovatnih 18.000 metara kubnih, a sama vetrenjača ima 50 odsto manje delova i 30 odsto je lakša od "standardne" sa mehaničkom transmisijom.

Kada se jednom postave, iz fabrike garantuju da će raditi kako treba, odnosno kako tvrde "dostupnost na mreži je najmanje 95 odsto".

Fabrička cena izgradnje "jednog megavata" vetroturbine na zemlji (onshore) je oko milion evra, a na tu cenu ide bar još trećina koja čini trošak transporta i instaliranja na predviđeno mesto. Poređenja radi, procena troška planirane izgradnje novog bloka B3 u TE u Kostolcu od 350 MW je 715 miliona evra, znači dva miliona po kilovatu za elektranu koja će kasnije gutati i ugalj (o ekološkom trošku da ne govorimo).

Kada je u pitanju more, osnovna cena vetrogeneratora je 1,5 miliona, a trošak postavljanja je mnogo veći. Zbog toga se u Simensu insistira na konstantnom unapređenju tehnologije i kvalitetu izrade.

"Ono nas košta jedan evro da napravimo u fabrici, kao popravka na terenu na kopnu košta 20 evra, a na moru čak 100. Zbog toga ne želimo na nešto naknadno popravljamo i svojski se trudimo da do toga ne dođe", kaže Rasmus Vindfeld, šef pres-biroa Simens Danska.

Trenutno je najveći izazov offshore divizije Simensa kako lakše i brže praviti temelje stubova za vetrenjače. To za kompaniju rade drugi tradicionalni izvođači, ali u Simensu traže brže i bolje.

"Otvoreno im je rečeno. Ako nešto brzo ne smislite, time ćemo se pozabaviti sami, ali onda ćete izgubiti jednu vrednu mušteriju", kaže Vinfild.

DOBRO "NEMCIMA" DOBRO I DANCIMA

Insistiranje države Danske na obnovljivim izvorima energije i energetskoj nezavisnosti dobro je došlo Simensu, čija je centrala u Nemačkoj, koji je 2004. kupio dansku firmu Bonus Energi i tako ušao u posao sa vetrenjačama.

Ali, dobro je došlo i samim Dancima. Ekonomija je dobila još jednu firmu koja je postala globalni igrač (Vestas je već bio lider u branši), a otvoreno je i mnogo radnih mesta.

Majkl Pedersen, menadžer za komunikacije u fabrici Brande kaže da Simens vind pauer zapošljava u proseku pet novih ljudi svakog dana.

A raditi u Simensu uopšte nije loše, plate su dobre i za Danske uslove, uslovi rada vrhunski. O platama se zvanično ne govori, ali "dobro obavešteni izvori" kažu da niko nije plaćen ispod 3.000 evra.

Na kom je stepenu briga za zaposlene dovoljno govori podatak da je 30 odsto hrane u kantini u fabrici gondola (kućišta generatora) u Brandeu organskog porekla. Kuriozitet je da je radnicima pored savremene kantine na raspolaganju i uvek sveže pecivo iz fabričke pekare.

Simensova fabrika u Brandeu, Danska
Izvor: Youtube/Siemens

Koliko znači za tehnološki napredak zemlje kada imate svetskog igrača na domaćem terenu govori i podatak da u razvojnom centru u Brandeu, gradiću od 7.000 stanovnika, radi 600 inženjera. Možete li da zamislite 600 vrhunskih inženjera kako živi i radi u jednoj fabrici u, recimo, Svilajncu?

Koliko je vetronergija ozbiljan i siguran posao pokazuje i podatak da u vetrofarme (elektrane na vetar) u zemlji i inostranstvu novac ulažu i državni penzijski fondovi Danske.

SVE JE U PROPISIMA

"Sve je u glavi" kaže jedna izreka, a dokazuju je i Danci kojima strelovit uspon u energetici, koji opet vuče skok u kvalitetu života svakog građanina, nije pao sa neba.

Možda deluje zapanjujuće ali u Kopenhagenu na otpadu završi samo 6 (slovima šest!) odsto smeća koje se proizvede u gradu od 1,2 miliona stanovnika, znači otprilike kao u Beogradu. Ostatak se ili reciklira ili spali u kombinovanoj termoelektrani-toplani. U Mađarskoj je, recimo, taj procent 85 odsto.

Srbija tek zakoračila

Istovremeno kada su novinari iz regiona bili u Simensu u Danskoj u Srbiji je, u Kuli, italijansko-srpska kompanija MK Fintel vind otvorila prvi vetropark. Srbija je u svet energije vetra zakoračila sa tri generatora kompanije Vestas, ukupne snage 9,9 MW. Kako je najavljeno, Srbija bi trebalo da do 2020. godine poveća udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji struje sa dosadašnjih 21 na 27 odsto. "Dobro je što se konačno sa tim krenulo, jer Srbija u Vojvodini i na istoku zemlje ima dobar potencijal vetra koji može da se iskoristi. Kod energije vetra, kao i kod sunčeve, problem je što priliv struje nije konstantan, ali to za Srbiju nije prepreka jer ima i hidroelektrane i termoelektrane pa energetski sistem lako može da se balansira", kaže za MONDO dr Nikola Rajaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, inače i dugogodišnji član žirija Siemens Press Award.

"Nova elektrana, koja se gradi, koristiće samo otpad i bio-masu i drugo gorivo obnovljivog biološkog porekla", kaže Iver Hoj Nilsen, šef pres-biroa državne agencije State of Green.

Dansko društvo insistira na zdravom životu, i država u skladu s time donosi sve strože i strože propise i standarde. Ali, inicijativa nije došla "odozgo", kao što je u Srbiji i drugim eks-komunističkim zemljama uobičajeno, već "odozdo".

Naime, zalaganje društvenih (nevladinih) organizacija, univerziteta i istraživačkih centara dovelo je pre nekoliko decenija do gubitka "monopola" u promišljanju energetske budućnosti države i proizvođača struje.


Posledica toga je da je država krenula u nametanje standarda energetske uštede u zidanju stanova i kancelarija (koji su sad uz švedske i finske najzahtevniji na svetu), firme su podstaknute da ulože u nove tehnologije koje štede energije, gradovi da ulažu u ekološke elektrane i toplane a građani da voze bicikle ili kupuju električne automobile.

Deluje bizarno, ali parlament je još 1989. godine glasao i zabranio paljenje strnjike po danskim poljima. Sva slama i biljni otpad morao je – u toplane. Danas već prave bio-gorivo iz iste te slame.

Drugi primer je građevinarstvo, jer 430 odsto ukupne energije potrošene u jednoj državi odlazi na zagrevanje i hlađenje zgrada. A danski građevinci već danas znaju po kojim će (energetskim) standardima morati da grade 2020, a imaju dobre naznake i za 2025. godinu.

Tako je i čuveni Karlsberg uštedeo čitavih 20 odsto na potrošnji struje i vode kada je angažovao konsultanta za energetiku u svojoj pivari i Frederiki 2010. A to svakako "nije za bacanje" u fabrici koja godišnje na energiju potroši 14 miliona evra. Još je veće iznenađenje bilo u vrhu Rokvola, globalnog igrača na polju materijala za izolaciju. Iako im je to biznis, menadžment se iznenadio kada su izolovanjem 30 godina stare zgrade centrale počeli da štede 85 odsto energije.

Stoga ne čudi što je plan Danaca da sve stare zgrade budu "ušuškane" u energetski efikasne materijale do 2050. godine i tako društvo uštedi 35 odsto energije koju je "razbacivalo" 2011.

Siemens Press Award

Kompanija Siemens organizovala je studijsko putovanje za pobednike petog u Srbiji i prvog regionalnog takmičenja Siemens Press Award 2015. Pobednici i žiriji iz Slovenije, Hrvatske, BiH i Srbije u periodu od 11. do 13. novembra 2015. godine imali priliku da posete Dansku i u dve fabrike bliže se upoznaju sa najsavremenijim tehnološkim rešenjima Siemens Wind Power, među koje spadaju i generatori proizvedeni u Subotici.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 60

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

BG

Danci rade, uce, neguju zivotnu sredinu, cene svoje zivote. Srbi spoticu i izvoze svoje ucene entuzijaste, plase svoje sugradjane, rugaju se postenju, porodici, ljubavi. Porediti cifru od poreza Danske i Srbije je potpuno bezumno. Koliki je standard nasih gradjana u odnosu na standard Danaca? Kako je to zamisljeno kod nas: radnici bivaju kaznjeni za stetne ugovore svojih direktora, moze li to tako? Nije li to totalni procep?

sekula

Sekula je još kada napravio vetranjaču u Srbiji, zašto se ćuti o tome!?

mm

Kako ce praviti Lego kockice onda? Treba im nafta za plastiku.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU