Trgovina, preradjivačka industrija, nekretnine i gradjevinarstvo oblasti su u kojima Beogradjani ove godine mogu da okušaju sreću i potraže posao.
Od 223.795 upražnjenih radnih mesta u prestonici, više od polovine je u ovim sektorima. Broj slobodnih mesta u odnosu na 2006. godinu porastao je za 17.330.
Ipak, zbunjuje podatak da na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje ima 114.219 nezaposlenih, a da je pritom broj slobodnih radnih mesta u glavnom gradu dvostruko veći.
Kako objašnjavaju u ovoj službi jedan od osnovnih razloga ovog nesklada je odnos ponude i tražnje. Poslodavci u najvećem broju traže radnike gradjevinske struke, pekare, kuvare, knjigovodje...
Medjutim, ovo su deficitarna zanimanja. S druge strane diplome gimnazije, poljoprivredne, šumarske, saobraćajne, hemijske i ekonomske struke ima većina evidentiranih sugradjana bez posla.
Statistika govori da je prošle godine, do novembra, u Beogradu počelo da radi 209.000 sugradjana, a od toga sa liste službe za zapošljavanje njih 68.342.
Ugovore na odredjeno vreme potpisalo ih je 39.315, dok je 29.027 Beogradjana dobilo status stalno zaposlenih.
"Spiskovi NSZ sa nezaposlenima su kraći, a na to je najviše uticala primena novih mera za zdravstveno osiguranje, kada je veliki broj izmešten s biroa", objašnjava za "Novosti" Dušanka Milošević, direktor Filijale Beograd NSZ.
"Čišćenje" evidencije biće nastavljeno i ove godine. Veća ponuda poslova i pojačane aktivne mere zapošljavanja usmerene na tražioce posla, ali i poslodavce, takodje su značajni faktori.
Ona dodaje da će ove godine biti otvoreni klubovi za traženje posla u svim gradskim opštinama, a biće organizovano 17 sajmova, čak deset više nego lane. Težište aktivnosti službe zapošljavanja biće saradnja s firmama i poslodavcima.
Takodje, naglašava da su posebno dobri efekti u zapošljavanju postignuti sklapanjem sporazuma o saradnji beogradske filijale sa 93 poslodavca i 11 opština.
Kako ističu u ovoj službi, rezultati utvrdjenih standarda za prethodnu godinu premašeni su za 15 odsto od planiranog.Kategorija dugoročno nezaposlenih (koji čekaju radno mesto više od dve godine), a ima ih čak 53 odsto, kao i oni koji u proseku čekaju 3,5 godine, verovatno se ne bi složili sa tom ocenom, a posebno ne sa - optimističkim prognozama.
(MONDO)
Od 223.795 upražnjenih radnih mesta u prestonici, više od polovine je u ovim sektorima. Broj slobodnih mesta u odnosu na 2006. godinu porastao je za 17.330.
Ipak, zbunjuje podatak da na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje ima 114.219 nezaposlenih, a da je pritom broj slobodnih radnih mesta u glavnom gradu dvostruko veći.
Kako objašnjavaju u ovoj službi jedan od osnovnih razloga ovog nesklada je odnos ponude i tražnje. Poslodavci u najvećem broju traže radnike gradjevinske struke, pekare, kuvare, knjigovodje...
Medjutim, ovo su deficitarna zanimanja. S druge strane diplome gimnazije, poljoprivredne, šumarske, saobraćajne, hemijske i ekonomske struke ima većina evidentiranih sugradjana bez posla.
Statistika govori da je prošle godine, do novembra, u Beogradu počelo da radi 209.000 sugradjana, a od toga sa liste službe za zapošljavanje njih 68.342.
Ugovore na odredjeno vreme potpisalo ih je 39.315, dok je 29.027 Beogradjana dobilo status stalno zaposlenih.
"Spiskovi NSZ sa nezaposlenima su kraći, a na to je najviše uticala primena novih mera za zdravstveno osiguranje, kada je veliki broj izmešten s biroa", objašnjava za "Novosti" Dušanka Milošević, direktor Filijale Beograd NSZ.
"Čišćenje" evidencije biće nastavljeno i ove godine. Veća ponuda poslova i pojačane aktivne mere zapošljavanja usmerene na tražioce posla, ali i poslodavce, takodje su značajni faktori.
Ona dodaje da će ove godine biti otvoreni klubovi za traženje posla u svim gradskim opštinama, a biće organizovano 17 sajmova, čak deset više nego lane. Težište aktivnosti službe zapošljavanja biće saradnja s firmama i poslodavcima.
Takodje, naglašava da su posebno dobri efekti u zapošljavanju postignuti sklapanjem sporazuma o saradnji beogradske filijale sa 93 poslodavca i 11 opština.
Kako ističu u ovoj službi, rezultati utvrdjenih standarda za prethodnu godinu premašeni su za 15 odsto od planiranog.Kategorija dugoročno nezaposlenih (koji čekaju radno mesto više od dve godine), a ima ih čak 53 odsto, kao i oni koji u proseku čekaju 3,5 godine, verovatno se ne bi složili sa tom ocenom, a posebno ne sa - optimističkim prognozama.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
