Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predstavila je u Privrednoj komori Srbije istraživanje, koje je pokazalo da je ova godina delimično ispunila očekivanja privrede u pogledu suzbijanja sive ekonomije, ali više od polovine ispitanika (54 odsto) nije zadovoljno rezultatima Vlade Srbije i nadležnih institucija u smanjivanju obima sive zone.

Po oceni privrede, suzbijanje sive ekonomije je na prvom mestu koje privrednici ističu važnim da Vlada preduzme radi poboljšanja uslova poslovanja, rekao je savetnik za medije u NALED-u Ivan Radak, predstavljajući rezultate istraživanja.

To smatra četvrtina privrednika, dok 20 odsto kao prioritet izdvaja smanjenje poreza i doprinosa.

Istraživanje potvrđuje trend rasta poverenja u rad inspekcijskih organa, ali i na činjenicu da će država, barem u početku, morati da se osloni na sopstvene snage i u potpunosti primeni usvojeni Program za suzbijanje sive ekonomije, jer polovina privrednika (48 odsto) smatra da to nije njihov posao niti da ukazuju na nelojalnu konkurenciju, a 59 odsto ispitanika ne bi prijavilo firmu u sivoj zoni.

Čak 58 odsto privrednika veruje u odlučnost izvršne vlasti da se izbori sa sivom zonom, što je za četiri procenta više u odnosu na istraživanja u julu mesecu.

Čak 68 odsto anketiranih firmi smatra da poslovanje u sivoj zoni nije opravdano, 81 odsto saglasno je sa ocenom da siva ekonomija ugrožava zdravlje i bezbednost potrošača, 70 odsto da umanjuje prihode države, a 58 odsto prepoznaje da je reč o organizovanom kriminalu.

Istraživanje stavova privrede o sivoj ekonomiji sprovela je agencija Ipsos stratedžik marketing za potrebe NALED-a, uz podršku USAID-a, kao deo dvogodišnjeg Projekta jačanja konkurentnosti Srbije.

U istraživanju su učestvovale 252 kompanije.

Predsednik Upravnog odbora NALEDA Vladan Atanasijević kazao je da će uskoro, tačnije 23. decembra biti predstavljen nacionalni program borbe protiv sive ekonomije koji predviđa pojačan nadzor nad svim oblicima naplate poreza po svim osnovama.

On je kazao da je najefikasniji način u borbi protiv sive ekonomije podizanje svesti o tome da porez treba da se plaća i da to nije samo uzimanje novca iz džepova građana već na osnovu toga država treba da investira u školstvo ili zdravstvo, ali na transparentan način.

Prvi korak u sistemskom rešavanju ovog gorućeg problema domaće ekonomije učinjen je krajem novembra, kada je Koordinaciono telo Vlade Srbije usvojilo Nacrt nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije sa akcionim planom za 2016. i 2017. a podršku Vladi u tom poslu pružili su privrednici i investitori okupljeni u NALED-ovom Savezu za fer konkurenciju, dodao je.

Predsednik Grupacije uvoznika i distributera alkoholnih pića u PKS-u Predrag Amidžić rekao je novinarima da ta grupacija insistira na kontroli prometa alkoholnih pića i da je cilj zaštita potrošača.

On smatra da je od velikog značaja koordinacija rada odgovornih službi, da se u poslednje vreme ona intenzivirala i da postoje ozbiljni rezultati i pomaci.

"Srbija muku muči godinama sa sivom ekonomijom koja jede veliki deo BDP-a, a anažovanjem svih učesnika u prometu dovešćemo do toga da Srbija smanji udeo sive ekonomije u BDP", rekao je Amidžić.

On je kazao da kod uvoznika alkoholnih pića siva ekonomija nije izražena u tom obliku, ali da ona postoji i da problem predstavlja lokalna proizvodnja koja u velikoj meri nije kontrolisana.

"Najvažnija je zaštita građana Srbije jer sve što je proizvedeno na sivom tržištu ne može biti bezbedno za upotrebu", kazao je Amidžić i dodao da se značajan deo budžetskog priliva gubi kroz nelegalni promet alkoholnih pića.