Naš DedaMraz zove se Saša, ima "40 i kusur" godina i radi za beogradsku agenciju Deda Mrazovi. On u decembru, dok traje novogodišnja groznica, ima pune ruke posla, a ostatkom godine radi kao turistički vodič ili rekreator. Otkriva nam kako je sve počelo:

"Bile su nesretne 90-te, razmišljao sam da li da nosim gajbe i vozim najnovijeg BMW-a ili da radim neki poslić, uživam i malo zaradim. Odlučio sam se za posao Deda Mraza, angažovale su me firme koje su od mog druga kupovale paketiće", duhovito odgovara Saša.



Od tada, kaže, posla uvek ima - za onoga ko pošteno i lepo radi svoj posao. "A ja se trudim da ga tako radim. Najviše sam angažovan u Beogradu ali umem da odem i u Novi Sad, Požarevac, Smederevo...".

Najviše posla, naravno, ima od 29. do 31. decembra. "Moje angažovanje je u domovima, firmama i po hipermarketima, a zbog krize, uštede u budžetu i sličnih stvari procentualno je sve češća kućna poseta. Više porodica se skupi i dolazak Deda Mraza tada je jako povoljan", kaže DedaMraz.

Zarada, kako tvrdi, zavisi od raznih faktora - "sezone svinjskog gripa, terorističkih napada, boginja, odluka o ulasku u recesiju, itd", ali mereno u novcu za tih desetak dana može da zaradi toliko da bude zadovoljan. "To je u ovom savremenom poslovanju uspeh", ocenjuje on.

"I, zamislite ulažem u sebe, svoje odelo, svoju edukaciju. Bio sam babo natale, Santa, Ded Moroz, a možda će me angažovati uskoro i neki Arapi ili Norvežani pa ću zaradu usmeriti u tom pravcu", nada se Saša.

Ali, on ne bi bio "pravi DedaMraz" da ne razmišlja ovako: "Ovaj posao bih radio i volonterski, za sve koji mi se obrate radim humanitarno a komercijalni dolazak je takođe satisfacija da posao koji radim, dobro radim. Jer ko bi svesno platio uslugu koja mu se ne sviđa? Dobro, ja sam tu izuzetak odem na utakmicu fudbalske reprezentacije, kupim kartu i nerviram se i dosađujem", opet šaljivo kaže naš DedaMraz.

Pitamo ga šta je, tokom podugačke karijere omiljenog lika u životu svakog malog deteta, ostavilo na njega najveći trag."Ubedljivo najjači utisak mi je i najtužniji utisak od pre par sezona. Odazivam se na sve humanitarne akcije, da se razumemo, nisam sam, ima nas više u agenciji, kontaktiralo nas je udruženje roditelja dece obolele od nekih opakih bolesti, zakazali dolazak za 10. decembar. Sugerisali smo da to može biti i kasnije, da nas slobodno zovu pred Novu godinu, međutim, tihim ali jasnim glasom predočeno nam je da će možda biti kasno..."



"Sećam se i predsednika sindikata koji je napravio paketiće deci po ličnom odnosu prema zaposlenima, ludo i hrabro - ali direktorovo dete je dobilo najmanji i najmanje vredan poklon...",otkriva nam DedaMraz. Ali, doživeo je i ovo čudo:

"Dete jednog kontroverznog (biznismena) me je pratilo i izvadilo svežanj novca i počelo da me kiti. Najljubaznije sam ga odveo kod roditelja...nisu shvatili moju potrebu da im kažem koliko novca ima njihovo petogodišnje dete...", jada se Saša. Ali, ipak, nije sve tako crno.

"Najsimpatičnije su mi mame koje mi prete ako ne budem debeo i veseo skinuće me i obrukati i pred decom i pred muževima. Često sam i inspiracija za zezanje od nekih radio programa, ali sam već dovoljno iskusan da ih provalim", kaže DedaMraz.

"U radu sa decom ja se odmaram i lečim od posla sa odraslima. Ja uživam iako nije lako", zaključuje on i dodaje da je većina toga što roditelji traže od njega "OK".

"Ima naravno onih koji bi da ja za moje irvase (auto) potrošim više nego da naplatim svoje usluge, ali to je legitimno? Možda misle da moji irvasi stvarno lete i da ja ne idem na pumpu, da ne konzumiram hranu..."

Pitamo ga još i do kog godišta bi decu trebalo da držimo u uverenju da DedaMraz postoji.

"Ja sam verovao do...pa, ja i dalje verujem ali roditeljima sugerišem da deci ispričaju da je to čarolija najkasnije u prvom razredu jer su deca međusobno jako surova...", navodi Saša koji šalje veliki pozdrav i najlepše želje čitaocima Monda.