Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je danas da će glavni motor rasta u 2016. godini biti privatni sektor, a rast potrošnje će prvi put nakon godinu dana reformi biti pozitivan.
On je, gostujući na B92, rekao da će, kada je reč o javnom sektoru, štednja biti nastavljena do kraja 2017. godine.
"Pokušavali smo da pravimo razliku između delova društva koji moraju više da štede, a to su oni koji se oslanjaju na budžet, poput javnog sektora, gde su plate i penzije povećavane ranije mimo mogućnosti", rekao je Vujović.
Vujović je ponovio da, gledajući makroekonomski nivo, vlada očekuje da će ove godine biti zabeležen rast od 1,75 odsto, a moguće, kako je rekao i dva odsto.
"Privatni sektor će na osnovu toga sigurno imati i veću novostvorenu vrednost, profite i plate, biće glavni motor rasta. Rast potrošnje će postati prvi put pozitivan posle godinu dana reformi", poručio je on.
Vujović je naveo da će se ove godine smanjivati se svi deficiti - i centralne i opšte države, i spoljotrgovinski i platnobilansni.
Kod fiskalnog deficita, ministar navodi da ne očekuje ozbiljnije probleme, jer je Zakon o budžetu za ovu godinu rađen na osnovu konzervativne procene rashoda i prihoda.
"Očekujemo da ćemo sa dovoljnom marginom ostvariti razultate", rekao je on.
Govoreći o racionalizaciji javnog sektora, Vujović je naglasio da je fond za plate već tri odsto manji, a ostaje da se reši pitanje strukture i broja ljudi i dodao da se mnogi pogrešno fokusiraju na smanjivanje broja.
On je rekao da je bilo teškoća prve godine, jer se ušli u dogovor s MMF-om, te da je bilo teško napraviti funkcionalnu analizu i otkriti "džepove neefikasnosti" u javnom sektoru.
"Horizontalna funakcionalan analiza je završena, a ona nam ukazuje da 40 odsto ljudi u javnom sektoru radi u internoj administraciji, tu bi moglo da bude upola manje ljudi. U ovoj godini ćemo imati analize koje će nam pokazati koji sektori, ili delovi aparata nisu nužni, to su oni gde postoje radna mesta gde je ljudima lepo a građanima to ništa ne donosi", rekao je on.
Na opasku da se država dugo bavi analizama, ministar odgovara da se to radi svega godinu dana, dok većina zemalja kako je rekao to radi godinama.
Kao primer navodi Poresku upravu, koja je, prema njegovim rečima, najbrojnija pod kapom Ministarstva finansija, i zapošljava 60 odsto osoblja.
"Analize su već započete, juče smo imali pregled situacije i očekujemo da ćemo imati detaljan snimak situacije u svih 182 jedinice po Srbiji, i Poreska će predložiće raciolanizaciju koja će uzeti u obzir suštinske poslove uprave, ali i one gde su donošenjem zakona koji nisu centralna odgovornost Poreske uprave njima nametnuli administraticnve poslove", rekao je on.
Govoreći o preduzećima u restrukrutiranju, on je rekao da je to pitanje "biti ili ne biti".
Podsećajući da je za sedam od 17 preduzeća koja su pod zaštitom države do 31. maja već doneto rešenje proteklih dana, on je rekao da su ti problemi srz promene strukture privrede i odnosa ljudi prema radu.
"Ti ljudi su "de facto" izgubili posao pre 10 ili 15 godina kada su prestali da proizvode, i na subvencijama su države, i sada je krajnji trenutak da se to reši", naveo je on.
Upitan da li eventualni parlamentarni izbori mogu da poremete reformske planove Vujović je ukazao da izbori uvek nude pozitivne i ponekad ne najbolje stvari za ekonomske reforme.
"U našim uslovima, ne ulazeći u političke faktore, od izbora, ako ih bude, očekujem da pojačaju i izbistre rešenost na reforme. Očekujem pozitivan efekat izbora", poručio je on.
Vujović je kazao da u predizbornoj kampanji očekuje da će manje energije odlaziti na usaglašavanje reformi, a verovatno će taj period preduzeća u restruktuiranju osetiti kao prostor za podizanje svojih političkih pritisaka.
"Očekujem da će elementi kohezije i želje da se istraje biti jači od elemenata koji usporavaju i povećavaju pritiske", naglasio je on.
