Đenerali tuži Infostan i predlaže nagodbu za milionsku odštetu
Mondo/ Stefan Stojanović 

Kompanija Đenerali je, prema informacijama Bete, 23. decembra uputila Infostanu predlog za mirno rešenje spora tako što bi gradsko preduzeće isplatilo odštetu od 234 miliona dinara, uz napomenu da bi, ukoliko dogovor izostane, usledio sudski postupak u kojem bi osiguravajuća kuća istakla viši, pun odštetni zahtev.

Šteta je napravljena u poslu koji je, inače, izazvao skandal u Beogradu, kada je Infostan (firma koja obavlja objedinjenu naplatu za komunalne usluge u prestonici) jednostavno uključio cenu osiguranja na objedinjenu uplatnicu bez da išta pita građane, tj, korisnike.

Kada se javnost pobunila, a primedbe je imala i Kancelarija zaštitnika građana, ova praksa je brže bolje ukinuta a Skupština grada je razrešila direktora preduzeća Veselina Markovića.

Đenerali smatra da je u poslu pretrpeo štetu, jer JKP Infostan nije ispunio ugovornu obavezu da pošalje ponudu za osiguranje stanova svojim korisnicima, već je tu ponudu uputio samo nekim korisnicima, a uz to naplaćenu premiju od osiguranja Infostan nije preneo kompaniji Đenerali.

Kompanija je posebno istakla da nije mogla da utiče na odredbe (spornog) ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, kao i da je Infostan odbio model saradnje koji je predlagao Đenerali i koji ima sa drugim komunalnim preduzećima u Srbiji, o uključenju neobavezujuće ponude za osiguranje.

Đenerali je, takođe, zamerio Infostanu što ga nije obavestio o razlozima za nepoštovanje ugovora, već je kompanija iz medija saznala za moguće razloge neispunjavanja obaveza.

Gradski ombudsman preporučio je 6. oktobra da se storniraju svi računi za komunalne usluge, izdati do 21. septembra, u kojima je stavka za osiguranje stana od 200 dinara neosnovano integrisana u račun, što je Infostan naknadno i učinio.

Grad Beograd, odnosno Infostan, morao je da snosi troškove ponovnog štampanja računa, umesto računa na kojima se našla i stavka neobaveznog osiguranja.

Iz “Infostana” su tada naveli da će 13,8 miliona dinara snositi isključivo to javno-komunalno preduzeće, a ne građani i to iz komercijalnih prihoda ostvarenih van sistema objedinjene naplate, na tržištu. Ovo obrazloženje je dato kao da to preduzeće nije državna firma koja je, na ovaj ili onaj način, povezana sa budžetom Beograda koji - na kraju krajeva - pune poreski obveznici.