U novom cenovniku, koji će "Putevi Srbije" predložiti Vladi Srbije, deonica Beograd-Niš će se umesto sadašnjih 730 dinara naplaćivati 800 dinara, umesto dosadašnjih 340 dinara za

Beograd-Šid vozači će morati da izdvoje 370 dinara, dok će na primer za deonicu Beograd-Subotica putarina sa sadašnjih 290 dinara koštati 320.

Iz tog preduzeća poručuju da poskupljenje dolazi posle osam godina, pošto se cena putarine nije menjala od 2008. godine, dok su istovremeno rasle cene materijala, energenata i opreme koji se koriste za održavanje auto-puteva i ostalih puteva.

Prema rečima v.d direktora JP "Putevi Srbije" Zorana Drobnjaka, povećanje cene će tom preduzeću doneti 1,6 milijardi dinara više za održavanje puteva ove godine.

Tolika je procena povećanja prihoda od naplate putarina koji za 2015. godinu iznosi 16,6 milijardi dinara.

Procena je da će priliv od putarine u 2016. godini iznositi 19,1 milijardi dinara uključujući i prihode sa novoizgrađenih naplatnih stanica Preševo i deonice auto-puta od Siriga do Subotice.

"Novac prikupljen od putarine koristi se i koristiće se isključivo za auto-puteve u Srbiji",rekao je Drobnjak.

Drobnjak navodi i da Srbija za putnička vozila ima najnižu cenu putarine po pređenom kilometru u odnosu na ostale evropske zemlje koje koriste isti sistem naplate putarine.

Dok je putarina za deonicu Beograd-Niš dugu oko 240 kilometara oko 6,5 evra, nešto duža kilometraža od graničnog prelaza Batrovci do Zagreba od oko 300 kilometara vozače košta 16,5 evra.

Oni koji i samo prolaze kroz Sloveniju moraju da kupe nedeljnu vinjetu koja košta 15 evra za bilo koju kilometražu, prolazak kroz Austriju putničkim vozilom koštao bi ih 8,7 evra, dok dnevna vinjeta za prolazak bugarskim putevima košta 10 evra.

Tako je Srbija sa 0,03 evra po kilometru putarina duplo jeftinija u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Portugaliju gde iznosi 0,06 evra. U Turskoj to iznosi 0,039 evra, Grčkoj 0,045 evra, Italiji 0,05 evra, Španiji 0,085 evra, Francuskoj 0,095 evra.

Iako su kao mogući model naplate Srbiji ranije pominjane vinjete od toga se odustalo, jer se ovaj sistem pokazao kao nepravedan prema vozačima koji povremeno koriste kraće delove auto-puta i one koji su u tranzitu.

"Vinjete nisu opravdale prvobitne planove i očekivanja kod zemalja koje su ih uvele. Pokazao se gubitak u prihodu u odnosu na zatvoren sistem naplate putarine", rekao je Drobnjak.

Sistem naplate putarine po pređenom kilometru koji se primenjuje u Srbiji se po smernicama EU tretira kao pravedan sistem naplate putarine, navode "Putevi Srbije".

U Srbiji ima 670 km auto-puteva na kojima se naplaćuje putarina, a sredstva obezbeđena naplatom putarine ulažu se u održavanje 15.000 km državnih puteva prvog i drugog reda, dodaje se u saopštenju.