Da li primate pozive svog šefa tokom večere ili proveravate mejlove neposredno pre spavanja? Pazite, ukoliko to radite, verovatno postajete nova žrtva kulture koja se može nazvati "24 od 7"“.
Nedavno se profesorka Suzan Grinfild, "supermozak 21. veka“ razbesnela kada joj je neko rekao da malo o’ladi... U poslednjem napadu na propagiranu ravnotežu izmedju posla i privatnog života, ona je upitala: "Da li je možda Betoven pazio na tu ravnotežu? Ili Šekspir?"
Profesorka Grinfild je nastavila debatu sugestijom da nije stvar u tome da se "ohladimo", već da sredimo naš poslovni život tako da bude uzbudljiv i stimulativan, prenosi "Poslovni dnevnik".
"Ukoliko krenemo od pretpostavke da je posao drugačiji od života i da nije njegov deo, da je to neka obaveza koju moramo da držimo u kutiji, pogrešićemo“, rekla je.
Neki od nas žive da bi radili i to je ono što nas definiše. Kultura lične i profesionalne ambicije proširila se medju nama i uzbudjenje i status su glavni ciljevi koji dalje podstiču obožavanje BlackBerryja, WiFija, društvenog povezivanja i naduvanog ludila u kojem mnogi od nas žive.
Za mnoge ljude, posao je ono što njihovom životu daje interes, smisao i svrhu. A ta situacija, po mišljenju Suzan Grinfild, nije u potpunosti loša.
U jednostavnim anatomskim terminima, konstantna stimulacija može da poveća koeficijent inteligencije. I mnogim ljudima 24-časovna uključenost daje veliku snagu. Mogućnost da birate kada možete da radite predstavlja novi oblik slobode.
Vlasnica noćnog kluba Ejmi Sako veruje da je kultura 24-časovnog rada bila ključ njenog uspeha. "Radim samo u jednoj brzini, a to je peta. Radim sedam dana u nedelji i čak rano ujutru primam mejlove i SMS-ove ljudi koji žele da udju u moj klub na bilo kom kontinentu. Potreban mi je BlackBerry, volim ga. Pomaže mi da obavim deset puta više posla nego pre. U stvari, on je ubrzao moju karijeru. Za mnogo ljudi oko mene posao i život zaista su se pretvorili u jedno", zaključuje Sako.
Medjutim, profesorka Grinfild apeluje na ljude da budu svesni u šta se upuštaju ako kroče u tu kulturu "24 od 7".
"To 24-časovno društvo ima svoje pozitivne i negativne strane", kaže ona.
"Ne smemo da verujemo da bombardovanje našeg mozga neće imati uticaj na to kako se osećamo. Stalna stimulacija može da poveća IQ, ali može i da umanji moć zapažanja. Ima neke istine u tvrdnji da svi sada imamo poremećaj u pažnji i da je to sve povezano s kulturom ekrana".
(MONDO)
Nedavno se profesorka Suzan Grinfild, "supermozak 21. veka“ razbesnela kada joj je neko rekao da malo o’ladi... U poslednjem napadu na propagiranu ravnotežu izmedju posla i privatnog života, ona je upitala: "Da li je možda Betoven pazio na tu ravnotežu? Ili Šekspir?"
Profesorka Grinfild je nastavila debatu sugestijom da nije stvar u tome da se "ohladimo", već da sredimo naš poslovni život tako da bude uzbudljiv i stimulativan, prenosi "Poslovni dnevnik".
"Ukoliko krenemo od pretpostavke da je posao drugačiji od života i da nije njegov deo, da je to neka obaveza koju moramo da držimo u kutiji, pogrešićemo“, rekla je.
Neki od nas žive da bi radili i to je ono što nas definiše. Kultura lične i profesionalne ambicije proširila se medju nama i uzbudjenje i status su glavni ciljevi koji dalje podstiču obožavanje BlackBerryja, WiFija, društvenog povezivanja i naduvanog ludila u kojem mnogi od nas žive.
Za mnoge ljude, posao je ono što njihovom životu daje interes, smisao i svrhu. A ta situacija, po mišljenju Suzan Grinfild, nije u potpunosti loša.
U jednostavnim anatomskim terminima, konstantna stimulacija može da poveća koeficijent inteligencije. I mnogim ljudima 24-časovna uključenost daje veliku snagu. Mogućnost da birate kada možete da radite predstavlja novi oblik slobode.
Vlasnica noćnog kluba Ejmi Sako veruje da je kultura 24-časovnog rada bila ključ njenog uspeha. "Radim samo u jednoj brzini, a to je peta. Radim sedam dana u nedelji i čak rano ujutru primam mejlove i SMS-ove ljudi koji žele da udju u moj klub na bilo kom kontinentu. Potreban mi je BlackBerry, volim ga. Pomaže mi da obavim deset puta više posla nego pre. U stvari, on je ubrzao moju karijeru. Za mnogo ljudi oko mene posao i život zaista su se pretvorili u jedno", zaključuje Sako.
Medjutim, profesorka Grinfild apeluje na ljude da budu svesni u šta se upuštaju ako kroče u tu kulturu "24 od 7".
"To 24-časovno društvo ima svoje pozitivne i negativne strane", kaže ona.
"Ne smemo da verujemo da bombardovanje našeg mozga neće imati uticaj na to kako se osećamo. Stalna stimulacija može da poveća IQ, ali može i da umanji moć zapažanja. Ima neke istine u tvrdnji da svi sada imamo poremećaj u pažnji i da je to sve povezano s kulturom ekrana".
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
