U Srbiji najlakše do posla dolaze mladi sa završenim fakultetom, koji govore jedan ili više stranih jezika, a odlično poznaju i rad na računaru. Pored ovih karakteristika, od posebnog značaja je podatak da oni i najbolje znaju kako se posao uopšte traži.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje, na čijem spisku je blizu 800.000 ljudi koji traže posao, navode da su trenutno na našem tržištu rada najdeficitarniji, odnosno najtraženiji profesori (matematike, fizike, hemije, istorije, geografije, nemačkog i srpskog jezika, muzičkog i tehničkog obrazovanja), zatim defektolozi, psiholozi, pedagozi, diplomirani elektro i građevinski inženjeri, informatičari, veterinari, diplomirani farmaceuti.
Suficitarni su po pravilu nezaposleni sa nižim stepenom obrazovanja, završenom srednjom školom ili manje. U ovoj grupi su mašinski tehničari, bravari, metalostrugari, krojači, tkači, maturanti gimnazije, frizeri za žene, medicinske sestre i medicinski tehničari, nekvalifikovani radnici.
Vreme elektronskih komunikacija donelo je i promene u načinu traženja posla. Sa razvojem tehničke pismenosti sve više nezaposlenih posao traži preko interneta, ostavljajući svoje biografije na stranicama internet portala, a tamo pretražuju i ponude poslodavaca koji traže radnu snagu.
Prema istraživanjima portala Infostud, najveća ponuda radnih mesta je u trgovini i marketingu, skoro petina od ukupne ponude, zatim u administraciji, oko 15 odsto, ekonomiji 11 odsto, menadžmentu i konsaltingu 10 i mašinstvu i elektrotehnici oko osam procenata. Često nuđene, ali i najčešće tražene profesije su komercijalisti, prodavci, menadžeri prodaje, poslovne sekretarice...
"Osim formalnog obrazovanja, poslodavci traže i posebna znanja, strane jezike, poznavanje rada na računaru, posedovanje vozačke dozvole", kaže za "Blic“ Srđan Andrijanić, portparol Nacionalne službe za zapošljavanje. On, međutim, navodi da se navedena znanja sve češće traže i kod onih profila radnika koji ih prilikom obavljanja posla neće ni koristiti. Tako se dogodilo da je za radno mesto vozača viljuškara ili magacionera traženo znanje jednog stranog jezika.
(MONDO)
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje, na čijem spisku je blizu 800.000 ljudi koji traže posao, navode da su trenutno na našem tržištu rada najdeficitarniji, odnosno najtraženiji profesori (matematike, fizike, hemije, istorije, geografije, nemačkog i srpskog jezika, muzičkog i tehničkog obrazovanja), zatim defektolozi, psiholozi, pedagozi, diplomirani elektro i građevinski inženjeri, informatičari, veterinari, diplomirani farmaceuti.
Suficitarni su po pravilu nezaposleni sa nižim stepenom obrazovanja, završenom srednjom školom ili manje. U ovoj grupi su mašinski tehničari, bravari, metalostrugari, krojači, tkači, maturanti gimnazije, frizeri za žene, medicinske sestre i medicinski tehničari, nekvalifikovani radnici.
Vreme elektronskih komunikacija donelo je i promene u načinu traženja posla. Sa razvojem tehničke pismenosti sve više nezaposlenih posao traži preko interneta, ostavljajući svoje biografije na stranicama internet portala, a tamo pretražuju i ponude poslodavaca koji traže radnu snagu.
Prema istraživanjima portala Infostud, najveća ponuda radnih mesta je u trgovini i marketingu, skoro petina od ukupne ponude, zatim u administraciji, oko 15 odsto, ekonomiji 11 odsto, menadžmentu i konsaltingu 10 i mašinstvu i elektrotehnici oko osam procenata. Često nuđene, ali i najčešće tražene profesije su komercijalisti, prodavci, menadžeri prodaje, poslovne sekretarice...
"Osim formalnog obrazovanja, poslodavci traže i posebna znanja, strane jezike, poznavanje rada na računaru, posedovanje vozačke dozvole", kaže za "Blic“ Srđan Andrijanić, portparol Nacionalne službe za zapošljavanje. On, međutim, navodi da se navedena znanja sve češće traže i kod onih profila radnika koji ih prilikom obavljanja posla neće ni koristiti. Tako se dogodilo da je za radno mesto vozača viljuškara ili magacionera traženo znanje jednog stranog jezika.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
