Ukus srpskog meda najviše se sviđa Italijanima, Nemcima i Norvežanima jer su u ove tri zemlje prošle godine plasirane najveće količine od ukupnog izvoza vrednog 8,7 miliona evra.

Prosečna cena izvezenog meda iznosila je 4.239 evra po toni, a ovakav porast vrednosti izvoza meda za osam godina, kako za "Kurir" objašnjava Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, posledica je ubrzanog razvoja domaćeg pčelarstva.

U 2008. godini prosečan srpski pčelinjak imao 29 košnica, dok ove 2016. ima 52 košnice.

"Zbog od kupaca monopolisanog tržišta, koje je za posledicu imalo nisku cenu meda, u Srbiji 2008. imali smo mali izvoz iako je to bila godina s najvišom cenom meda u regionu i Evropi. Dovođenjem kupaca iz inostranstva uspeli smo da postignemo da 2011. imamo istu cenu meda kao Mađari i ostali. Tada je krenuo razvoj pčelarstva, pa smo 2013. imali rekordan izvoz od 11,2 miliona evra meda. Zbog nepovoljnog vremena i poplava 2014. je bila godina s malim prinosom meda, dok je u 2015. prinos bio dobar, ali je zbog niskih cena bilo problema sa izvozom, pa je na zalihama ostalo više od 1.000 tona meda - kaže Živadinović.

On dodaje da, ako neko hoće da živi od pčelarstva i zaradi prosečnu zaradu s doprinosima, potrebno je da ima minimum 150 do 200 košnica pčela.

"Mnogo su velika ulaganja, a proizvodnja meda zavisi od klime. Ova godina je jako loša, bagremove paše skoro da nema zato što je izmrzao cvet. S obzirom na to da ima zaliha, očekujemo da će cena biti održana. Trenutno je cena meda u otkupu 3,5 do 4,1 evro po kilogramu bagremovog meda maksimalno, dok je tokom 2015. dostizala i 5,2 evra po kilogramu", objašnjava Živadinović i ističe da je klima glavni problem pčelarima jer jedna dobra godina pokriva troškove i za dve loše.