Da li će dolazak LIDL-a "oboriti" cene?

Nemački LIDL počeo je da gradi svoje prve prodavnice u gradovima širom Srbije, a prema dugoročnom planu, u narednih par godina trebalo bi da bude sagrađeno oko 100 maloprodajnih objekata.Da li će nam njihovo otvaranje doneti i niže cene pitali smo naše sagovornike iz srpskih udruženja za zaštitu potrošača.

Zašto je to tako, i zašto su cene određenih prehrambenih i drugih proizvoda, u Majncu niže nego u Srbiji, a jedan Nemac ima i do sedam puta veću platu nego Srbin?

Pravni savetnik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine i Nacionalne organizacije potrošača Srbije Mladen Alfirović rekao je za MONDO da je osnovni razlog za tu razliku slaba konkurencija na srpskom tržištu.

Međutim, kako kaže, dolazak LIDL-a će biti korak ka smanjenju trgovačkih marži, pa je samim tim moguće i da će doći do "obaranja" cena. Međutim, to je samo jedan od koraka ka otvaranju i jačanju konkurencije srpskog tržišta.

“Verujemo da će potvrđeni dolazak tog lanca uticati na obaranje cena, ali to je samo korak ka potpunom otvaranju tržišta, jačanju konkurencije, a što bi sve za posledicu imalo smanjenje trgovačkih marži”, ocenio je naš sagovornik.

Alfirović ističe da iako je Srbija formalno pravno ukinula "prepreke za dolazak vodećih lanaca, i dalje je “zemlja visokog rizika” kada je reč o pravnoj sigurnosti, ali i političkoj stabilnosti.

"Prvi i osnovni razlog zašto kod nas nije tako je slaba konkurencija. Veliki trgovinski lanci još uvek nisu došli na srpsko tržište na kome trenutno vlada snažnan monopol gde dva najveća trgovinska lanca imaju više od 50 odsto učešća i samim tim diktiraju cene", rekao je Alfirović.

Prema njegovim rečima, snažan uvoznički lobi takođe diktira cene, a postoje i sumnje o zloupotrebi monoploskog položaja i kartelskog udruživanja vodećih trgovačkih lanaca. kada je reč o trgovačkim maržama.

Razlog zašto "veliki igrači" još uvek ne posluju na našem tržištu je i nizak standard potrošača, odnosno procena da im naše tržište još uvek nije dovoljno "zanimljivo", kaže Alfirović.

Predsednik Centra potrošača Niš Jovan Jovanović ima manje optimističan stav. U razgovoru za MONDO kaže da se dolaskom LIDL-a ipak u Srbiji neće promeniti mnogo stvari, odnosno, cene neće biti “oborene“.

"Naša očekivanja su pogrešna da će nam to doneti kvalitet usluga i proizvoda, tako je i bilo s dolaskom inostranih banaka, pa opet njihovi građani imaju mnogo veće pogodnosti u zemljama osnivača, manje kamate i drugo".

Jovanović je istakao da pre svega mora da se promeni odnos prema potrošačima u Srbiji, i da se stvori fer konkurencija, kako bi se možda malo umanjile cene proizvoda u prodavnicama u odnosu na naša mesečna primanja.

"Ne znam kako je moguće da cene goriva istog proizvođača ne budu iste na svim pumpama, nego se razlikuju od mesta do mesta. Tako da u Nišu na istoj pumpi plaćamo mnogo skuplje gorivo, nego recimo u Kragujevcu", naveo je Jovanović.

Naš sagovornik ističe da nikako nije optimističan ni kada je reč o "padu" cena osnovnih životnih namirnica koje su za naše standarde visoke ako ih uporedimo s cenama u Nemačkoj gde je većinu proizvoda moguće kupiti po istoj ili nižoj ceni nego u Srbiji, a plata jednog Nemca je znatno viša od prosečne plate jednog Srbina.

"Igrači na našem tržištu samo žele da se obagate i velike su marže... I zahtevanja države su prevelika - to su dva osnovna razloga zašto nikada nećemo imati cene u prodavnicama kao što ih imaju Nemci u odnosu na svoja primanja. Mi nemamo stabilne trgovačke ponude koje razmišljaju dugoročno nego bi na brzinu hteli sve", ocenio je Jovanović.

Ni ulazak Srbije u EU, kako kaže, ne bi značajno promenio sadašnju situaciju.

"Mi smo i dalje treće tržište. Za nas se i određeni proizvodi prave po drugom kvalitetu. Jedno su proizvodi za nemačko tržište, a jedno za srpsko, kada je reč o kvalitetu. Uopšte nisam optimista", rekao je Jovanović i istakao da se razlika u cenama u odnosu na druge države, loše odražava i na suzbijanje sive ekonomije.

Kao primer navodi šoping ture i preprodaju garederobe i sličnih proizvoda koji su kupuju u Mađarskoj, Austriji, Italiji...

"Svakodnevno imamo organizovane šoping ture koje idu u Beč, Trst, Budimpeštu, Temišvar, a onda tu istu robu preprodaju na crnom tržištu i to po cenama nižim nego što su naši proizvodi. Onda je tu opet reč o borbi protiv sive ekonomije, pa ne možemo se boriti protiv toga s visokim cenama proizvoda", rekao je Jovanović.

Iako je očekivano da kod nas cene budu niže, ipak se sve dešava obrnuto.

"Sami trgovci su glavni krivci. Konkurencija upravo to treba da reguliše, ali se ona prilagođava našem tržištu i potrošač ne dobija apsolutno ništa. Šta su nam doneli veliki trgovinski lanci koji su već stigli u Srbiju – ništa", zaključio je naš sagovornik.

ŠTA JE TO SKUPLJE U NEMAČKOJ?

Nemcima su "na ceni" nekretnine. Iznajmljivanje stana u Majncu skuplje je i za nekoliko stotina evra nego u Beogradu, ili nekom drugom većem gradu u Srbiji.

Nemac Peter Miler rekao nam je da on svoj stan od 80 kvadrata u centru grada izdaje za oko 1.000 evra. Podstanari, imaju obezbeđen i parking u garaži.

Za taj isti stan, kako kaže, struju vodu, grejanje, i druge komunalije plaćaju oko 250 evra. U proseku, u Majncu za iznajmljivanje stana od 80 do 100 kvadrata i mesečne troškove potrebno vam je oko 1.250 evra, dok bi u Beogradu, kao i drugim gradovima Srbije morali da izdvojite znatno manje novca.

“Naravno, ovde ima i jeftinijih stanova, koji nisu baš u centru grada, a s obzirom da je Majnc univerzitetski grad, uglavnom se ovakvi stanovi kao moj, od oko 80 kvadrata i više, izdaju studentima, tako da dele troškove na više delova”, rekao nam je Miler.

Privatnu garažu za parking automobila je moguće iznajmiti za oko 50 evra mesečno, dok u centru Beograda cene dostižu i više od 100 evra, pogotovo kada je reč o strogom centru grada.

Miler kaže da su u glavnom gradu nemačke pokrajine Rajna-Palatinat uslovi života za one koji rade sasvim prustupačni. "Recimo, ja se čak i oblačim u LIDL-u i Aldiju. Kupim majicu i farmerke za 10 evra i nosim ih čitavu zimu. Ne pratim baš poslednje modne trendove, ali sam uvek pristojno obučen za baš malo novca", kazao je Miler.

KOLIKE SU PLATE U NEMAČKOJ

Prosečna bruto zarada u Nemačkoj iznosi oko 35.000 evra na godišnjem nivou, međutim, mnogi koji tamo rade ne mogu da dostignu taj cilj, ali i ima i onih koji su ga uveliko nadmašili.

Uporedite samo razlike u platama naših lekara i lekara u Nemačkoj. Situacija je slična i u mnogim drugim profesijama. Negovateljica početnica ima 1.000-1.400 evra platu, dok medicinska sestra u nekoj zdravstvenoj ustanovi ili u staračkom domu ima i do 2.500 evra, ako ima više godina radnog iskustva i plata joj je veća.

Zaposleni u marketima, kasiri, prodavci u tržnim centrima imaju nešto niže plate – oko 1.000-1.500 evra. Čistačica u firmi, u stalnom radnom odnosu, može da ima i do 2.000 evra mesečno platu, za sedam – osam sati posla, pet ili šest dana nedeljno. Velike su razlike u platama srpskih i nemačkih građevinara, advokata, zaposlenih u ugostetiljeskim objektima, ali i većini drugih profesija. Vozači imaju od 2.000-3.000 evra mesečnu zaradu. Bruto plata bankara s punim radnim vremenom iznosi oko 4.700 evra. Plaćenija zanimanja u Nemačkoj su ona iz IT sektora gde prosečna plata može biti viša i od 4.600 evra.Treba uzeti u obzir i da visina plata može da varira i oko 1.000 evra u zavisnosti da li ste u Zapadnoj ili Istočnoj Nemačkoj.

Da li će u Srbiji ikada biti makar približno kao u Nemačkoj, ostaje nam da vidimo...