Guvernerka Jorgovanka Tabaković, komentarišući preporuku Međunarodnog monetarnog fonda da centralna banka dozvoli veće oscilacije kursa, podseća da NBS posluje u režimu ciljanja inflacije, čiji je glavni cilj stabilnost cena u srednjem roku, a uz to je fokusirana i na održavanje stabilnosti finansijskog sistema.

"U skladu s tim, NBS sprovodi i strategiju rukovođeno-fluktuirajućeg deviznog kursa, koja podrazumeva da se kurs dinara prema evru formira na osnovu ponude i tražnje za devizama na tržištu, pri čemu se interveniše kako bi se ublažile prekomerne kratkoročne oscilacije deviznog kursa", navodi Tabaković u intervjuu Tanjugu.

Ona smatra da je NBS dokazala da je pri sprovođenju intervencija objektivna i nepristrasna, i da interveniše u slučaju potrebe - jednako na strani kupovine i na strani prodaje deviza.

Misija MMF-a je tokom poslednje posete, između ostalog, saopštila da "smatra da bi trebalo dozvoliti veću dnevnu fleksibilnost deviznog kursa, u meri u kojoj to ne bi ugrozilo targetiranje inflacije i finansijsku stabilnost".

"Ovakva izjava ukazuje da, polazeći od teorijskog modela čistog ciljanja inflacije, treba dozvoliti fluktuacije deviznog kursa, ali se ipak ograđuju nastavkom izjave koja mora biti uzeta u obzir, i koja pokazuje da su svesni značaja deviznog kursa za stabilnost finansijskog sistema u celini", ocenjuje Tabaković.

Prema njenim rečima, visoka evroizovanost domaće ekonomije, gde je više od 70 odsto i kredita i depozita vezano za stranu valutu, poziva na posebnu opreznost prilikom razmatranja kretanja na deviznom tržištu.

"Na to upućuje i još uvek nedovoljno visoka likvidnost deviznog tržišta, a time i visok uticaj 'psiholoških faktora'. Iskustvo iz prethodnog perioda, kada su dnevne oscilacije bile značajnije, a kurs 'puštan' pokazalo je da je, kada se stvari 'otrgnu kontroli' potrebno mnogo veće trošenje deviznih rezervi da bi se situacija smirila", predočava Tabaković.

Rezervu za eventualne jače pritiske ka slabljenju dinara, kako dodaje, NBS stvara u periodima aprecijacijskih trendova, ne dozvoljavajući pri tome da prekomerno jačanje dinara ugrozi ostvarenje inflacionog cilja i dalji privredni rast.

Smirivanjem tenzija na deviznom tržištu, otvoren je prostor za relaksaciju monetarne politike i smanjenje stopa na dinarske kredite, omogućeno jeftinije zaduživanje države, stvoren ambijent za sprovođenje fiskalne konsolidacije i umanjena devizna premija rizika koja je ugrađivana u cene proizvoda i usluga, i time je inflacija svedena na niske i stabilne nivoe, navodi sagovornica Tanjuga.

Kako kaže, postavlja se pitanje da li je značajno slabljenje dinara ispravan kanal podizanja trenutno niže inflacije, u situaciji kada su osnovni razlozi za nisku inflaciju neki drugi faktori - još uvek slaba agregatna tražnja, pad cena primarnih proizvoda,naročito nafte na svetskim tržištima, znatno jači dezinflatorni, čak i deflatorni pritisci iz međunarodnog okruženja.

"Da li kroz trajno viši nivo kursa i posledično uvećanje izloženosti banaka problematičnim potraživanjima treba apsorbovati dezinflatorne pritiske sa kojima se suočava ceo svet, ili bi ta cena bila previsoka? Odgovor na ovo pitanje je jasan, i zato NBS neće dozvoliti ugrožavanje stabilnosti finansijskog sistema", poručuje Tabaković.

 Napominje da je smirivanjem prekomernih oscilacija na deviznom tržištu NBS uspela da ponovo uspostavi kredibilitet domaće valute, kao jedan od ključnih preduslova za povećanu efikasnost monetarne politike.

"Pojačano je dinarsko kreditiranje, blago, ali izvesno, povećava se i polaganje depozita u lokalnoj valuti. Svega ovoga svesna je i misija MMF-a, kao i toga da svaka ekonomija, a posebno naša koja je još uvek visoko evroizovana, ima svoje specifičnosti", zaključuje Tabaković.