Ilustracija
Petar Stojanović, MONDO Ilustracija

To, iako, izgleda vrlo malo, povećanjem se stvaraju uslovi za rast investicija i zaposlenosti, a time i za veći rast penzija u narednim godinama, ocenio je za list ekonomista prof. dr Milojko Arsić.

U ovoj godini se očekuje realni rast privrede od 2,5 do tri odsto, kao i inflacija od 1,5 odsto, pa ocenjujem da bi penzije mogle da rastu za oko dva odsto, objasnio je Arsić.

Arsić ukazuje da je rast plata i penzija politčka odluka, kao i da će na nju uticati i predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda.

Ukoliko bi penzije porasle više do toga to bi potkopalo rast privrede, jer bi onda investicije ostale na niskom nivou.

Sa ekonomskog stanovišta, ukupna potrošnja građana i države trebalo bi da u narednih nekoliko godina raste sporije od BDP-a, kako bi s stvorio prostor za povečanje domaćih sredstava za finansiranje investicija.

Da bi Srbija imala održiv dugoročan rast potreban je rast BDP-a od najmanje četiri do pet procenta godišnje, a da pritom udeo investicija u tome bude bar 25 odsto. Tek sa tim brojkama penzije i plate mogu rasti po istoj stopi kao i BDP.

Sa porastom penzija od oko dva odsto to bi značilo da bi prosečan penzionerski ček bio "teži" za 500 dinara.

Ministar rada Aleksandar Vulin kaže da se povećanom naplatom doprinosa u kasu slilo 7 milijardi dinara više nego u isto vreme prošle godine.

"Ako nastavimo da ovim tempom, na kraju godine ćemo dotirati samo 35 odsto budžeta PIO Fonda".