Član Fiskalnog saveta, Vladimir Vučković, ističe da je analiza pokazala da je EPS smanjio zaposlenima osnovnu platu, ali im je to nadoknadio kroz "razne dodatke, bonuse...".

Savet je do tog zaključka došao upravo analizirajući javno dostupne finansijske izveštaje EPS-a, rekao je on i dodao da zato ne stoji ocena tog preduzeća da je Fiskalni savet to paušalno uradio.

Iz izveštaja proizilazi, objašnjava on, da neto plate u EPS-u tri godine stoje na istom nivou od oko 43 milijarde dinara, a da se kod bruto plata primećuje veliki skok u prošloj godini - za oko pet milijardi dinara.

"Moguće da se deo odgovora krije u saopštenju EPS-a gde se kaže da je potpisan neki kolektivni ugovor između sindikata i Ministarstva. Moguće je da jeste smanjena neka osnovna zarada, ali postavlja se pitanje šta je sa različitim dodacima koje radnik dobija", zapitao je Vučković.

Masa plata kako kaže pokazuje da je ono što je trebalo da se smanji kroz osnovnu zaradu, kompenzovano nekim drugim isplatama koje su radnici dobili.

On je naveo i da ne stoji objašnjenje EPS-a da je povećan broj zaposlenih pa zato masa zarada raste, a da se iz javnih podataka vidi da to apsolutno nije tako.

"Jesu neki radnici primljeni, ali je bilo i prirodnog odliva, odnosno penzionisanja", rekao je Vučković.

On kaže da Fiskalni savet želi da ukaže na takve situacije jer je država već imala loša iskustva sa javnim preduzećima.

EPS: PAUŠALNE OCENE FISKALNOG AVETA

Elektroprivreda Srbije je smanjila zarade zaposlenih za 10 odsto u 2015. godini, saopštio je danas EPS ističući da poštuje mere štednje i da Fiskalni savet iznosi paušalne ocene.

Kako je navedeno, EPS u suprotnom ne bi ni mogao da isplati plate, zbog mesečne kontrole Ministarstva finansija.

EPS poštuje mere štednje Vlade Srbije i sve radi u skladu sa Generalnim programom poslovanja koji je vlada i odobrila.

"Spekulacije o luksuznim javnim nabavkama su netačne i zlonamerne, bez ikakvih osnova", navodi se u saopštenju, kao i to da Fiskalni savet iznosi paušalne ocene o zaradama u EPS-u, jer očigledno ne raspolaže tačnim podacima, iako je EPS u usmenoj komunikaciji sa Fiskalnim savetom ponudilo sva razjašnjenja.

EPS je u 2015. bio u obavezi da isplati ukupno 3,3 milijarde dinara na osnovu Posebnog kolektivnog ugovora, koji su potpisali sindikat i Ministarstvo rudarstva i energetike.

Dodatnih 1,4 milijarde dinara su troškovi prijema u TE-KO Kostolac dela radnika angažovanih van radnog odnosa i preuzimanja u RB Kolubara zaposlenih iz preduzeća "Kolubara Usluge", neophodnih za stabilno odvijanje proizvodnje, što je odobrila Vlada Srbije.

To su stvarni troškovi na osnovu kojih Fiskalni savet pogrešno zaključuje da EPS nije poštovao zakonske odredbe o smanjenju zarada.

EPS dosledno primenjuje reformske mere i program fiskalne konsolidacije koji je usaglašen sa Vladom Srbije i međunarodnim finansijskim institucijama i to potvrđuju odlični rezultati poslovanja.

Profit EPS-a u prvoj polovini 2016. godine bio je 13,1 milijarda dinara, što je za 10 milijardi višenego u istom periodu prošle godine.

Uštede u poslovanju iznosile su 13,8 milijardi dinara, naplata je na nivou od 95,27 odsto, a gubici električne energije bili su 13,87 odsto, što je manje od planiranih 14,35 odsto.

Upravo zbog dobrih rezultata EPS-a poskupljenje električne energije u Srbiji biće upola manje nego što je MMF zahtevao, navedeno je u saopštejnu EPS-a.

Fiskalni savet je u izveštaju posebno analizirao kretanje rashoda za zarade zaposlenih u fiskalno najvažnijim javnim preduzećima i zaključio da pojedina preduzeča nisu potpuno dosledno sprovodila zakonsku odredbu o smanjenju zarada za 10 odsto u 2015. godini.

"Najveće i ekonomski najopasnije odstupanje napravljeno je u EPS-u, dok kod ostalih preduzeća načelno možemo reći da su isplaćene zarade približno bile u skladu sa zakonskim odredbama - iako je i u njima bilo tendencija da se deo zakonskog umanjenja zarada nadoknadi", navedeno je u izveštaju Fiskalnog saveta.