Telekom Srbija najprofitablinije preduzeće

To su podaci koje je Agencija za privredne registre danas predstavila u publikaciji "100 naj... privrednih društava u Srbiji u 2015", a koja sadrži prikaz najboljih i najlošijih preduzeća na osnovu analize uspešnosti poslovanja, finansijskih kapaciteta i gubitaka više od 90.400 privrednih društava u Srbiji.

Istovremeno analiza naplate potraživanja od kupaca i izmirivanja obaveza prema dobavljačima pokazala je da dobavljači kratkoročno finansiraju velike sisteme.

"Veliki i uspešni sistemi su, zaparavo, dobar deo svojih finansiranja prebacili na dobavljače tako što ne izmiruju blagovremeno obaveze prema dinamici koja je bila ugovorena" , rekla je registrator u Registru finansijskih izveštaja i boniteta APR Ružica Stamenković.

Ona je objasnila da više od 70 odsto preduzeća na listi od 100 zapravo koristi sredstvo neizmirivanja obaveza kao kratkoročni izvor finansiranja svog poslovanja,što je iznenađujuće, posebno za one koji posluju uspešno.
Kada je reč o najboljima, koncentracija srpske privrede nalazi se upravo u prvih 100 preduzeća, odnosno ona ostvaruju trećinu ukupnih poslovnih prihoda cele privrede.

"U 100 najvećih je koncentrisano više od dve petine neto dobitka i dve petine poslovne imovine, polovina kapitala ukupne privrede, dve trećine neto gubitaka i više od polovine kumuliranih istorijskih gubitaka" , rekla je Stamenković.

Najveće poslovne prihode prošle godine ostvario je NIS Srbije, i sa 199,9 milijardi dinara čini 2,3 odsto poslovnih prihoda cele privrede.

Stamenković je objasnila da je aktivnost preduzeća u 2015. pala za 19 odsto u odnosu na 2014. zbog pada cene nafte, ali da je ipak NIS ostao na prvom mestu, kada je reč o poslovnim prihodima, i na drugom po neto dobitku, odnosno profitabilnosti.

Najveći neto dobitak ostvario je Telekom Srbije, ostvarivši profit od 16,3 milijarde dinara, što je 3,5 odsto ukupnog neto dobitka cele privrede.

"U 2015. to preduzeće je imalo izuzetan rast, za više od 18 odsto, a imovina i kapital mu dozvoljavaju da može da proširuje delatnost kako novim kreditiranjem, tako i finansiranjm iz sopstvenih izvora, jer više od 64 odsto u svom finansiranju Telekom koristi sopstvene izvore finansiranja" , rekla je Stamenković.

Po poslovnim kapacitetima, odnosno po imovini i kapitalu, najveće je JP Elektroprivreda Srbije, koje je u 2015. imalo veliku statusnu promenu, kada mu je pripojeno sedam velikih preduzeća koja proizvode energiju i ugalj.

"Imovina EPS-a je 886,8 milijardi dinara, što je 6,9 odsto ukupne imovine srpske privrede, dok poseduje 639,7 milijardi kapitala, što je 10,5 odsto ukupnog kapitala privrede" , rekla je Stamenković.

Ona je ipak dodala da se ne može govoriti o godišnjoj uspešnosti te firme jer su njeni rezultati, posle statusne promene, povećani dva i tri puta, ali da su oni ipak izuzetno visoki.

S druge strane, kumulirani istorijski gubitak EPS-a je 103,5 milijarde dinara, jer je ono preuzelo i gubitke sedam pripojenih preduzeća.

Kada je reč o gubicima, najveći neto gubitak ostvario je koncern Farmakom MB, sa gubitkom od 58 milijardi dinara, čini 18 odsto neto gubitka cele privrede i tri puta je veći od drugoplasiranog na listi, Železare Smederevo, koja je imala neto gubitak od 17,7 milijardi dinara.

Listu sa najvećim kumuliranim gubicima predvodi JP Srbijagas sa 150,2 milijarde dinara, što iznosi 4,3 odsto ukupnih gubitaka cele privrede.

"Srbijagas je dugogodišnji gubitaš, ali je 2015. završio pozitivnim rezultatom, odnosno dobitko od tri milijarde dinara, što pokazuje rast poslovnih prihoda od 11,5 odsto. Gubitak u 2015. je 45 milijardi dinara, što je poboljšanje rezultata poslovanja i dolazi, pre svega, od naplate prihoda i, verovatno, ekonomičnijeg poslovanja" , rekla je Stamenković.

Kako je istakao državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović analiza APR-a odslikava sve efekte ekonomskih i fiskalnih mera koje protekle dve godine sprovodi Vlada Srbije.

"U ovom dokumentu brojke pokazuju da se zaista nešto dešava u Srbiji u eknomskom smislu. Ambijent postaje bolji i interesantniji, klima je bolja, što ne priznaju samo neposredno okruženje i relevantne međunarodne institucije, već smo to i sami verifikovali ovim dokumentom",  rekao je Stevanović.

On je dodao da se na indirektan način prepoznaju pozitivni aspekti usvajanja novih zakona o privatizaciji i stečaju, da su imovina i kapital tih preduzeća povećan, odnosno da se smanjuju obaveze države, čime je prekinut lanac nelikvidnosti.

Stevanović je dodao i da efekti mera koje je preduzela Vlada Srbije mogu da se vide i u tome što na spisku od 100 najboljih preduzeća ima 12 javnih, čiji je osnivač Srbija.

"To pokazuje da su mere preduzete na početku 2015. dale efekte. Dali smo instrukciju preduzećima u 19 tačaka na osnovu kojih su morala da donose program poslovanja, i ovo su efekti koje danas imamo. Od ukupnog gubitka od više od 60 milijardi dinara koja su javna preduzeća pravila, 2015. su završila sa gubitkom od 3-4 milijarde dinara" , rekao je Stevanović.