Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kazao je da bi porez na zarade mogao biti smanjen na 10 sa 12 odsto na jesen, kada se bude usvajao budžet za 2009. godinu.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kazao je da bi porez na zarade mogao biti smanjen na 10 sa 12 odsto na jesen, kada se bude usvajao budžet za 2009. godinu.
Đelić je otvarajući prvi Samit preduzetnika i Vlade Srbije rekao da se za tu meru poboljšanja uslova poslovanja u Srbiji zalaže cela koalicija stranaka koju predvodi Boris Tadić.
Porezi na zarade pre nekoliko godina su bili 14 odsto, istakao je Đelić i dodao da se doprinosi ne mogu smanjiti zato što je u Srbiji stanovništvo staro a neophodno je obezbediti funkcionisanje penzijskih i zdravstvenih fondova.
Potpredsednik vlade kazao je da je počeo razgovore sa guvernerom Narodne banke Srbije o mogućnosti da se smanje obavezne rezerve za kredite za otpočinjanje biznisa jer sada iznose 100 odsto kredita.
Krediti za otpočinjanje posla su sigurno rizičniji od ostalih vrsta kredita za poslovanje, ali prilikom odobravanja kredita ne treba polaziti od pretpostavke da će svaki novi posao propasti jer se time šalje loša poruka i otežavaju se uslovi poslovanja.
Đelić je istakao da će ove godine biti odobreno 3.000 kredita za otpočinjanje poslovanje, sa kamatom od jedan odsto i bez hipoteke i da se očekuje da će to omogućiti stvaranje 12.000 radnih mesta. Prošle godine odobreno je 1.200 tih kredita, dodao je on.
Potpredsednik vlade je kazao da je istraživanje sprovedeno prošlog meseca pokazalo da 450 uspešnih malih i srednjih preduzeća u Srbiji planira da ove godine poveća broj radnih mesta za 16 odsto.
Taj rast je prošle godine iznosio 22 procenta, a prethodnih godina u proseku sedam odsto, naveo je Đelić.
U Srbiji posluje više od 300.000 malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, oni učeštvuju sa dve trećine u prometu robe na srpskom tržištu i sa 40 odsto u izvozu.
To ukazuje da će se uspeh srpske tranzicije meriti uspehom tih preduzeća, ocenio je on.
Prema Đelićevim rečima, istraživanje je pokazalo da se čak pola anketiranih preduzeća za finansiranje oslanja na sopstvene izvore a samo trećina na banke, što ukazuje da su neophodne promene sistema finansiranja preduzeća potrebne promene.
Državni sekretar Ministarstva ekonomije Jasna Matić kazala je da budžet za direktnu podršku malim i srednjim preduzećima iznosi 20 milijardi dinara odnosno pola milijarde evra.
Ta sredstva biće višestruko uvećana kada Srbija bude imala pristup evropskim fondovima.
(Beta)
Đelić je otvarajući prvi Samit preduzetnika i Vlade Srbije rekao da se za tu meru poboljšanja uslova poslovanja u Srbiji zalaže cela koalicija stranaka koju predvodi Boris Tadić.
Porezi na zarade pre nekoliko godina su bili 14 odsto, istakao je Đelić i dodao da se doprinosi ne mogu smanjiti zato što je u Srbiji stanovništvo staro a neophodno je obezbediti funkcionisanje penzijskih i zdravstvenih fondova.
Potpredsednik vlade kazao je da je počeo razgovore sa guvernerom Narodne banke Srbije o mogućnosti da se smanje obavezne rezerve za kredite za otpočinjanje biznisa jer sada iznose 100 odsto kredita.
Krediti za otpočinjanje posla su sigurno rizičniji od ostalih vrsta kredita za poslovanje, ali prilikom odobravanja kredita ne treba polaziti od pretpostavke da će svaki novi posao propasti jer se time šalje loša poruka i otežavaju se uslovi poslovanja.
Đelić je istakao da će ove godine biti odobreno 3.000 kredita za otpočinjanje poslovanje, sa kamatom od jedan odsto i bez hipoteke i da se očekuje da će to omogućiti stvaranje 12.000 radnih mesta. Prošle godine odobreno je 1.200 tih kredita, dodao je on.
Potpredsednik vlade je kazao da je istraživanje sprovedeno prošlog meseca pokazalo da 450 uspešnih malih i srednjih preduzeća u Srbiji planira da ove godine poveća broj radnih mesta za 16 odsto.
Taj rast je prošle godine iznosio 22 procenta, a prethodnih godina u proseku sedam odsto, naveo je Đelić.
U Srbiji posluje više od 300.000 malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, oni učeštvuju sa dve trećine u prometu robe na srpskom tržištu i sa 40 odsto u izvozu.
To ukazuje da će se uspeh srpske tranzicije meriti uspehom tih preduzeća, ocenio je on.
Prema Đelićevim rečima, istraživanje je pokazalo da se čak pola anketiranih preduzeća za finansiranje oslanja na sopstvene izvore a samo trećina na banke, što ukazuje da su neophodne promene sistema finansiranja preduzeća potrebne promene.
Državni sekretar Ministarstva ekonomije Jasna Matić kazala je da budžet za direktnu podršku malim i srednjim preduzećima iznosi 20 milijardi dinara odnosno pola milijarde evra.
Ta sredstva biće višestruko uvećana kada Srbija bude imala pristup evropskim fondovima.
(Beta)
