Zakonom o radu, koji se primenjuje od 1. januara, firmama od najmanje 50 zaposlenih uvodena je  obaveza da otvore pregovore o pravu zaposlenih da se u slobodno vreme "isključe" od posla.

U reportaži AFP-a zaposleni Francuzi potvrđuju da provera službene elektronske pošte nije njihova zvanična obaveza, ali i svedoče o tome da nije tako lako na svoju ruku doneti odluku o isključivanju.

Funkcionerka jedne avio kompanije u Parizu tako sanja o tome da ostvari "pravo na isključivanje".

Ona navodi da njena kompanija vodi računa o zdravlju zaposlenih, ali da je nakon mera štednje i smanjenja broja zaposlenih povećan obim posla, tako da joj je prethodni odmor bio "zagađen" hitnim zahtevima na koje je odgovarala po profesionalnoj savesti.

"Ne teraju me, ali imam službeni telefon na koji dobijam elektronsku poštu, i moje kolege isto tako rade", navodi ona.

Radnica agencije za kulturu u centru Pariza navodi da uveče proverava elektronsku poštu "iz čiste radoznalosti".

Stručnjak Londonskog univerziteta Piter Fleming (Peter) ukazuje da, čak i u slučajevima kada je proveravanje službenih poruka lični izbor zaposlenih, nije tako jednostavno odvojiti se od te kulture preopterećenosti poslom koju nameču poslodavci i opsesivne privrženosti poslu, tom novom identitetu koji se razvija kod radnika.

Po njegovom mišljenju, dobro je da se uvede načelo prava na isključivanje, bez obzira na to da li će se regulisati zakonom kao u Francuskoj, ili će inicijativa poteći od samih preduzeća.

"Potrebno je da ovakav korak bude kolektivan, a ne individualan. Ukoliko znam da ni moje kolege nisu priključene, onda i ja mogu da se isključim", naveo je on.

Francuska pošta je još 2015. sklopila sa zaposlenima takav sporazum koji predviđa "pravo na isključivanje van radnog vremena", pri čemu je predviđeno da se korišćenje službene elektronske pošte u večernjim satima i neradnim danima može smatrati opravdanim samo u slučaju veoma ozbiljne situacije, hitnih slučajeva ili izuzetnog značaja nekog pitanja.

Francuski sindikati navode da manje od 1 odsto francuskih firmi ima prinudna tehnološka rešenja za prinudno iskljuučivanje sa službene komunikacije, poput automatskog isključivanja servera ili uništavanja elektronske pošte u periodu odsustva, dok u Nemačkoj takvim rešenjima pribegavaju grupe Folksvagen, Dajmler benc i BMW.

Novi francuski zakon ne predviđa ni rok za postizanje sporazuma o isključivanju ni kazne u slučaju da se on ne postigne.