Ukazom ukidanja sankcija Sjedinjenj Američke Države su Srbiji i Crnoj Gori dodelile opšte trgovinske preferencijale, pa je 4.600 proizvoda oslobođeno carine pri uvozu u SAD.

Srbija je tada vraćena na ekonomsku mapu sveta, jer je pored trgovine sa SAD, praktično joj je omogućeno da dobija komercijalne kredite u svetu, kao i kredite globalnih ekonomskih institucija.

Kao posledica toga, već 11. juna 2001. zaključen je prvi "postkonfliktni" stend-baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Pored toga, omogućeno je da američke firme ulažu u Srbiji, što je jak signal "ostatku" ekonomskog sveta da je ovde stvar "sada u redu" i da nema, pre svega političkih, prepreka da se investira i slobodno posluje.

Među prvima je, 2003. godine, stiglo je možda i najveće ime - Filip Moris, svetski gigant koji je kupio Duvanasku industriju Niš, a nešto ranije iste godine je US Steel, ništa manje ime u svojoj branši, kupio (pa posle 11 godina i prodao) smederevsku Železaru.

Samo što se tiče američkih firmi, investicije su danas na nivou 3,8 milijardi dolara. Ali taj ubrzani razvoj je usledio tek u poslednjih nekoliko godina, pa su sad tu: Koca-kola (doduše preko Grčke i to od 1997.), Filip Moris, Bol korporacija, Kuper tajers, Dđonson kontrols, NCR, Sitel, Delfi Pakard, Lir, Merio…

U Srbiji je registrovano 626 firme sa američkim udelom u vlasništvu, koje zapošljavaju više od 3.300 ljudi, imaju godišnji prihod oko 27,7 miliona, a neto profit oko 2,8 miliona evra.

Te 2001. godine počelo je odmrzavanje jugoslovenske i srpske državne aktive u inostranstvu, ali su sankcije ostale da važe za najbliže saradnike režima Slobodana Miloševića.

Krenula je trgovina, pa su za pet godina SAD već bile deseti trgovinski partner Srbije - sa uvozom Srbije od 239,6 miliona dolara i izvozom u tu zemlju od 71,2 miliona dolara. Već sledeće, 2007. g. zabeležen je rast obima trgovinske razmene za 45% u odnosu na prethodnu godinu - 481,45 miliona dolara.

Prošle, 2016. godine, trgovina je bila (podaci jan-nov.) na nivou 507 miliona dolara (208 izvoz, 299 miliona uvoza).

Posledica je bilo i političkih, jer je Srbija neposredno pred taj januar (u novembru 2000.) "vraćena" u UN, gde je bivša Jugoslavija suspendovana iz Generalne Skupštine i Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) 1992. godine, delom zbog umešanosti Srbije u ratu u Bosni i Hercegovini.

KAKO SE ZAKUVALO

SAD su uvele sankcije, tada SR Jugoslaviji, još 1992. godine, zajedno sa međunarodnom zajednicom, odnosno UN. Ali, stega je popustila posle Dejtonskog sporazuma, kada je balkanski diktator Slobodan Milošević ponovo posto "faktor mira i stabilnosti".

Međutim, zakuvava se situacija na Kosovu i Metohiji i već u decembru 1997. godine američki Kongres usvaja Zakon koji se odnosi na Srbiju i Crnu Goru, odnosno zabranjuje kontakte sa njima dok Kosovo ne ostvari odvojen identitet, dok narod Kosova ne bude dobio pravo da upravlja samim sobom, uz zalaganje da se ostvari međunarodni protektorat, dozvoli povratak međunarodnih posmatrača...

Uporedo sa ukidanjem sankcija Saveta bezbednosti 1996, SAD su uvele tzv. spoljni zid sankcija protiv Jugoslavije: finansijske, ekonomske, saobraćajne, diplomatske i druge mere sračunate na potpunu izolaciju Jugoslavije.

Tzv. spoljnom zidu sankcija pridružila se i Evropska unija, kao i više drugih zemalja koje se nalaze u evro-atlantskim organizacijama. Kao uslov za ukidanje sankcija, Jugoslaviji su postavljeni brojni zahtevi: rešavanje pitanja Kosova, normalizovanje odnosa sa bivšim jugoslovenskim republikama i rešavanje pitanja sukcesije, privatizacija i jačanje tržišne privrede, sloboda medija, održavanje poštenih i fer izbora…

Na listama zabranjenih, tj. blokiranih u SAD bilo je imena 574 firmi i 76 pojedinaca, što ukazuje na cilj - kompletno blokirati poslovanje SRJ sa Zapadom, pisao je beogradski nedeljnik "Vreme" 2001. godine.

CILJANO NA MILOŠEVIĆEVU KLIKU

Administracija Bila Klintona 2001. godine ukida generalne sankcije ali uvedi "ciljane" - prema šefu SPS-a Slobodanu Miloševiću, sedmoro članova njegove porodice, 37 bankara i poslovnih ljudi i 14 političara iz nekadašnje rukovodeće ekipe, kao i prema 23 osobe iz Republike Srpske i Srbije optužene za ratne zločine.

1/0
Vidi galeriju
undefined Slobodan Milosevic

Na obe liste nalazila su se imena: Slobodan Milošević, Milan Milutinović, Momir Bulatović, generali Dragoljub Ojdanić i Nebojša Pavković, Nikola Šainović, Vlajko Stojiljković, Borislav Milačić, Mihalj Kertes i Bogoljub Karić.

Na novoj listi SAD-a našli su se Radomir Marković (šef DB-a Srbije), predsednik JUL-a Ljubiša Ristić i članovi Direkcije Živko Šokolovački, Nebojša Maljković, Srboljub Stanković i Milan Rodić, Borislav Mitrović (bivši generalni sekretar predsednika SRJ), Slobodan Unković (bivši ambasador u Kini), Radoman Božović (ex Genex), Ninoslav Cvetanović (RTB Bor), Milan Đaković (Jugopetrol), Vladimir Marković (Merima), Staniša Janjić (Jumko), Tomislav Janković (Galenika), Dušan Klipa (Zorka), Vojislav Simanović (PKB)…

"Amnestirani" su: Zoran Anđelković, Jovan Babović, Milan Beko, Milovan Bojić, Milan Božić, Slobodan Čerović, Maja Gojković, Dragoljub Janković, Živorad Jovanović, Jugoslav Kostić, Vladan Kutlešić, Zoran Lilić, Ratko Marković, Goran Matić, Duško Matković, Leposava Milićević, Tomislav Nikolić, Zoran Sokolović, oba Tomića, Aleksandar Vučić…

Amerikanci su sankcije ukinuli tek 2005, godine, kada je tadašnji predsednik Džordž Buš ukinuo je i poslednji deo paketa sankcija uvedenih Beogradu davne 1992.

MEĐUNARODNE SANKCIJE SRJ

Američke sankcije nisu bile jedine koje je doživela Jugoslavija devedesetih. Prethodile su joj međunarodne sankcije zbog učešća Srbije i Crne Gore u ratu u Bosni i Hercegovini. Uvedene su rezolucijom Saveta bezbednosti UN br 757 od 30. maja 1992, i to kao najoštrije prema ijednoj zemlji dotad. Sankcije su proširivane i pooštravane, do obustavljena na neodređeno vreme (Rezolucija 1022 od 22.11 1995 posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma) i formalnog ukidanja Rezolucijom 1074 2.10.1996 (nakon izbora u BiH).

Taj period je u svesti građana ostao upamćen po jednoj od najvećih inflacija u istoriji civilizacije (dupliranje cena na svakih 36 sati), kupovini namirnica isključivo na crnom tržištu a goriva na ulici, jednom rečju kao "crne devedesete". I da se ne zaboravi, Rusija je podržala sve ove sankcije SRJ (za razliku od Kine koja je bivala uzdržana), uloživši veto samo jednom prilikom ( za pooštravanje kontrole sankcija u vreme pogoršanja situacije kod Bihaća 1994.).

(G.M.Š.)