Prosečan srpski radnik sve je nezadovoljniji poslom, ali se ne oslanja i ne veruje u moć sindikata.
Na pitanje da li krvavo zarađuju svoj dinar, glavom bi klimnula većina od dva miliona radnika.
Njih, međutim, gotovo milion onih bez plate gledaju kao priviligovane, jer uopšte imaju posao.
I mada ekonomisti smatraju da se naša zemlja konačno izdigla iz blata i da prosečan radnik ima bolji položaj i prosečnu platu od skoro 400 evra, ne mogu da se sakriju talozi problema - ogromna nezaposlenost, rad na crno, neizvesnost, diskriminacija, mobing...
"Evidentno je da su najveći teret tranzicije poneli zaposleni", priča za "Novosti" Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar za rad u Ministarstvu rada i socijalne politike.
"Iako smo dosta toga uradili, reformisali inspektorat, doneli akt o proceni rizika, potpisali kolektivni ugovor posle osam godina iščekivanja... nisam zadovoljna postojećim stanjem. Imamo problem viška zaposlenih, mnogo radnika radi na crno, neprestano je prisutan strah od gubitka posla... ", kaže ona.
Ističe i da je ženama najgore, od trudnica koje rade neprijavljene pa do onih sa decom koje su zbog toga diskriminisane.
"Da ne govorimo da je gotovo nemoguće da nađu novi posao u petoj deceniji. Zato bi najveći patriotizam trebalo da bude otvaranje novih radnih mesta i sigurnost radnika na njima", navodi Snežana Lakićević.
Još smo, međutim, daleko od toga. Lane je bez prijave na radnom mestu zatečeno 10.500 radnika, a u prva tri meseca ove godine 2.185 radnika. I kada dobiju radnu knjižicu većina nije ubeđena da će im biti mnogo bolje.
Stopa nezaposlenosti kod nas je 18,1 odsto, a u Evropskoj uniji u prošloj godini bila je 7,3 odsto. Po nas je poražavajuće i poređenje sa zemljama u okruženju - procenat nezaposlenih u Bugarskoj je 7,4 odsto, u Rumuniji 6,5, u Mađarskoj 7,3, Sloveniji pet odsto, a u Hrvatskoj deset.
Sindikat direktno državu optužuje da je odgovorna za to što trećina radnika u Srbiji radi na crno. Ali ni stavovi radnika o sindikatima nisu bolji.
Poslednje istraživanje o stavovima zaposlenih u tranziciji i socijalnom dijalogu koje je sproveo tim stručnjaka pokazalo je razočaranost članstva u sindikate koje je rad svojih centrala ocenilo kao - katastrofalan.
Čak 77 odsto članova izrazilo je nezadovoljstvo kompletnim učinkom sindikata, što ukazuje da se teško može očekivati povećanje stope sindikalizovanosti.
Poverenje zaposlenih u sindikalne lidere još je na "tanjim nogama".
U predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića poverenje ima devet odsto anketiranih, u Branislava Čanka, predsednika Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", šest odsto, a u Ranku Savić samo tri posto. Čak 42 odsto ispitanih ne zna ko je Branislav Čanak. Za Ljubisava Orbovića nije čulo 44 odsto, a za Ranku Savić 45 odsto anketiranih.
Procena je da je u Srbiji, zbog stečaja, restrukturiranja, likvidacije i privatizacije, oko 300.000 ljudi ostalo bez posla. Prema podacima SSSS, u Srbiji postoji 521 javno preduzeće sa 191.513 zaposlenih, ili, prema podacima Ministarstva finansija, 11 odsto od ukupno zaposlenih u privredi, od kojih je oko 30 odsto višak.
(MONDO)
Na pitanje da li krvavo zarađuju svoj dinar, glavom bi klimnula većina od dva miliona radnika.
Njih, međutim, gotovo milion onih bez plate gledaju kao priviligovane, jer uopšte imaju posao.
I mada ekonomisti smatraju da se naša zemlja konačno izdigla iz blata i da prosečan radnik ima bolji položaj i prosečnu platu od skoro 400 evra, ne mogu da se sakriju talozi problema - ogromna nezaposlenost, rad na crno, neizvesnost, diskriminacija, mobing...
"Evidentno je da su najveći teret tranzicije poneli zaposleni", priča za "Novosti" Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar za rad u Ministarstvu rada i socijalne politike.
"Iako smo dosta toga uradili, reformisali inspektorat, doneli akt o proceni rizika, potpisali kolektivni ugovor posle osam godina iščekivanja... nisam zadovoljna postojećim stanjem. Imamo problem viška zaposlenih, mnogo radnika radi na crno, neprestano je prisutan strah od gubitka posla... ", kaže ona.
Ističe i da je ženama najgore, od trudnica koje rade neprijavljene pa do onih sa decom koje su zbog toga diskriminisane.
"Da ne govorimo da je gotovo nemoguće da nađu novi posao u petoj deceniji. Zato bi najveći patriotizam trebalo da bude otvaranje novih radnih mesta i sigurnost radnika na njima", navodi Snežana Lakićević.
Još smo, međutim, daleko od toga. Lane je bez prijave na radnom mestu zatečeno 10.500 radnika, a u prva tri meseca ove godine 2.185 radnika. I kada dobiju radnu knjižicu većina nije ubeđena da će im biti mnogo bolje.
Stopa nezaposlenosti kod nas je 18,1 odsto, a u Evropskoj uniji u prošloj godini bila je 7,3 odsto. Po nas je poražavajuće i poređenje sa zemljama u okruženju - procenat nezaposlenih u Bugarskoj je 7,4 odsto, u Rumuniji 6,5, u Mađarskoj 7,3, Sloveniji pet odsto, a u Hrvatskoj deset.
Sindikat direktno državu optužuje da je odgovorna za to što trećina radnika u Srbiji radi na crno. Ali ni stavovi radnika o sindikatima nisu bolji.
Poslednje istraživanje o stavovima zaposlenih u tranziciji i socijalnom dijalogu koje je sproveo tim stručnjaka pokazalo je razočaranost članstva u sindikate koje je rad svojih centrala ocenilo kao - katastrofalan.
Čak 77 odsto članova izrazilo je nezadovoljstvo kompletnim učinkom sindikata, što ukazuje da se teško može očekivati povećanje stope sindikalizovanosti.
Poverenje zaposlenih u sindikalne lidere još je na "tanjim nogama".
U predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića poverenje ima devet odsto anketiranih, u Branislava Čanka, predsednika Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", šest odsto, a u Ranku Savić samo tri posto. Čak 42 odsto ispitanih ne zna ko je Branislav Čanak. Za Ljubisava Orbovića nije čulo 44 odsto, a za Ranku Savić 45 odsto anketiranih.
Procena je da je u Srbiji, zbog stečaja, restrukturiranja, likvidacije i privatizacije, oko 300.000 ljudi ostalo bez posla. Prema podacima SSSS, u Srbiji postoji 521 javno preduzeće sa 191.513 zaposlenih, ili, prema podacima Ministarstva finansija, 11 odsto od ukupno zaposlenih u privredi, od kojih je oko 30 odsto višak.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
