Nemačka, svetski rekorder u izvozu robe i jedna od "supersila" svetske privrede, zemlja koja je decenijama "uvozila" stotine hiljada, pa i milione stranih radnika, sada muku muči sa sopstvenom nezaposlenošću.
Nemačka, svetski rekorder u izvozu robe i jedna od "supersila" svetske privrede, zemlja koja je decenijama "uvozila" stotine hiljada, pa i milione stranih radnika, sada muku muči sa sopstvenom nezaposlenošću.
Nemci su se, međutim, brzo snašli - počeli su da sami emigriraju u potrazi za poslom, a država im u tome pomaže - kako visokoobrazovanima, tako i onima sa manjim stepenom obrazovanja - u ispunjavanju uslova koje traže poslodacvi širom sveta.
Država im nudi besplatne kurseve stranih jezika i finansijsku pomoć za pokrivanje troškova selidbe i putovanja u zemlje širom Evropske unije, ali i dalekih zemalja poput Australije i Kanade.
Pametna država, kažu analitičari, jer joj se to više isplati nego da ljudima bez posla godinama plaćaju nadoknadu za nezaposlene.
Nedavno objavljen oglas u jednom dnevniku sa španskih Kanarskih ostrva dobro ilustruje sadašnju situaciju: "Nemci traže posao u hotelima i turističkoj industriji. Sve troškove prevoza snosi Nemački ured za rad".
Stopa nezposlenosti u Nemačkoj u februaru ove godine iznosila je 8,0 odsto radno sposobnog stanovništva, za 1,0 odsto više nego u ostaktu zone evra, što znači da je u toj zemlji 3,6 miliona ljudi bez posla. Tome treba dodati podatak da svake godine 155.000 Nemaca emirgiraju u druge države.
Na hiljade Nemaca primilo je pomoć Centrale za posredovanje u pronalaženju posla (ZAV), čije sedište je u Bonu, ustanove koja nudi pomoć za premeštaj i premije za premeštaj.
Ta pomoć pokriva troškove selidbe i putovanja nezaposlenih Nemaca i njihovih članova porodice. Namenjena je onima koji pronađu posao u inostranstvu, mada se može dodeliti i za selidbu u drugi grad u okviru Nemačke.
Takvu vrstu pomoći ne daje svojim građanima nijedna druga članica Evropske unije. U Austriji, na primer, nezaposleni radnik može da dobije do 4.632 evra za premeštaj u drugi austrijski grad, dok u drugim državama poput Norveške, gde je nezaposlenost izuzetno mala, ne postoji takva vrsta pomoći.
Ekonomsisti navode da je plaćanje ljudima da bi napustili zemlju u trenutku kada je stopa nataliteta izuzetno niska, ravno - receptu za propast države!
U isto vreme, vidljiv je nedostatak visokoobrazovane radne snage u mašinogradnji i automobilskoj industriji, ali i u maloprodaji, u zdravstvenim ustanovama i finansijskim institucijama.
Zamenik direktora Instituta za proučavanje rada u Bonu Verner Ajhorst smatra da je mnogo bolje da nezaposleni Nemci pronađu posao u nekom drugom delu Nemačke, nego da se iseljavaju.
"Kratkoročno gledano, emigracija znači posao za nezaposlene, ali dugoročno, mi gubimo kvalifikovane radnike, pošto uglavnom odlaze najbolji, oni koji su i najpokretljiviji.
To su njačešće ljudi u godinama kada imaju decu. Šteta je što će biti izgubljeni za Nemačku, mada će uvek ostati nemačka deca", izjavio je Rojtersu Ajhorst.
S druge strane, pak, glavni ekonomsita Dojče banke Norbert Valter smatra da za "teške probleme treba naći liberalna rešenja".
"Ne vidim ništa loše u tome što nekome ko je u teškoj situaciji u Nemačkoj država pomogne da pronađe posao na drugoj strani", ističe Valter.
Bez ogromnog broja imigranata iz Turske i Italije, zapadna Nemačka ne bi mogla da ostvari "ekonomsko čudo" u decenijama 50-ih i 60-ih, ali upravo zbog velikog priliva stranaca sad i sami Nemci moraju u pečalbu.
Danas bi Nemci rado poslali sve te gastarbajtere, bivše i sadašnje, tamo odakle su došli, ali to odavno nije moguće, pa danas u Nemačkoj, zemlji sa 83 miliona stavnika, živi oko 7,5 miliona stranaca.
(Tanjug)
Nemci su se, međutim, brzo snašli - počeli su da sami emigriraju u potrazi za poslom, a država im u tome pomaže - kako visokoobrazovanima, tako i onima sa manjim stepenom obrazovanja - u ispunjavanju uslova koje traže poslodacvi širom sveta.
Država im nudi besplatne kurseve stranih jezika i finansijsku pomoć za pokrivanje troškova selidbe i putovanja u zemlje širom Evropske unije, ali i dalekih zemalja poput Australije i Kanade.
Pametna država, kažu analitičari, jer joj se to više isplati nego da ljudima bez posla godinama plaćaju nadoknadu za nezaposlene.
Nedavno objavljen oglas u jednom dnevniku sa španskih Kanarskih ostrva dobro ilustruje sadašnju situaciju: "Nemci traže posao u hotelima i turističkoj industriji. Sve troškove prevoza snosi Nemački ured za rad".
Stopa nezposlenosti u Nemačkoj u februaru ove godine iznosila je 8,0 odsto radno sposobnog stanovništva, za 1,0 odsto više nego u ostaktu zone evra, što znači da je u toj zemlji 3,6 miliona ljudi bez posla. Tome treba dodati podatak da svake godine 155.000 Nemaca emirgiraju u druge države.
Na hiljade Nemaca primilo je pomoć Centrale za posredovanje u pronalaženju posla (ZAV), čije sedište je u Bonu, ustanove koja nudi pomoć za premeštaj i premije za premeštaj.
Ta pomoć pokriva troškove selidbe i putovanja nezaposlenih Nemaca i njihovih članova porodice. Namenjena je onima koji pronađu posao u inostranstvu, mada se može dodeliti i za selidbu u drugi grad u okviru Nemačke.
Takvu vrstu pomoći ne daje svojim građanima nijedna druga članica Evropske unije. U Austriji, na primer, nezaposleni radnik može da dobije do 4.632 evra za premeštaj u drugi austrijski grad, dok u drugim državama poput Norveške, gde je nezaposlenost izuzetno mala, ne postoji takva vrsta pomoći.
Ekonomsisti navode da je plaćanje ljudima da bi napustili zemlju u trenutku kada je stopa nataliteta izuzetno niska, ravno - receptu za propast države!
U isto vreme, vidljiv je nedostatak visokoobrazovane radne snage u mašinogradnji i automobilskoj industriji, ali i u maloprodaji, u zdravstvenim ustanovama i finansijskim institucijama.
Zamenik direktora Instituta za proučavanje rada u Bonu Verner Ajhorst smatra da je mnogo bolje da nezaposleni Nemci pronađu posao u nekom drugom delu Nemačke, nego da se iseljavaju.
"Kratkoročno gledano, emigracija znači posao za nezaposlene, ali dugoročno, mi gubimo kvalifikovane radnike, pošto uglavnom odlaze najbolji, oni koji su i najpokretljiviji.
To su njačešće ljudi u godinama kada imaju decu. Šteta je što će biti izgubljeni za Nemačku, mada će uvek ostati nemačka deca", izjavio je Rojtersu Ajhorst.
S druge strane, pak, glavni ekonomsita Dojče banke Norbert Valter smatra da za "teške probleme treba naći liberalna rešenja".
"Ne vidim ništa loše u tome što nekome ko je u teškoj situaciji u Nemačkoj država pomogne da pronađe posao na drugoj strani", ističe Valter.
Bez ogromnog broja imigranata iz Turske i Italije, zapadna Nemačka ne bi mogla da ostvari "ekonomsko čudo" u decenijama 50-ih i 60-ih, ali upravo zbog velikog priliva stranaca sad i sami Nemci moraju u pečalbu.
Danas bi Nemci rado poslali sve te gastarbajtere, bivše i sadašnje, tamo odakle su došli, ali to odavno nije moguće, pa danas u Nemačkoj, zemlji sa 83 miliona stavnika, živi oko 7,5 miliona stranaca.
(Tanjug)
