Carinska unija ili jedinstven ekonomski prostor zemalja Zapadnog Balkana mogao bi zaživeti za otprilike šest meseci, pišu banjalučke "Nezavisne novine.
List piše da će već na predstojećem sajmu u Mostaru verovatno biti potpisan sporazum kojim bi se zemlje članice obavezale da u tom smeru počnu s usklađivanjem procedura i dokumenata, pišu banjalučke "Nezavisne novine".
Carinska unija država Zapadnog Balkana, Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije, Kosova* i Albanije bila je tema prošlonedeljnog sastanka premijera u Sarajevu u okviru pripremnog sastanka za samiti lidera tih zemalja i EU, koji će biti održan u Trstu, jula ove godine.
Tim povodom juče je u Beogradu održan sastanak predstavnika Spoljnotrgovinske komore BiH i Privredne komore Srbije, na kojem je dogovoreno da se krene u komunikaciju i s ostalim komorama kako bi taj proces jedinstvenog tržišta što pre zaživeo u praksi.
"To je moguće. Verujem da za šest meseci možemo završiti taj posao. Plan je da to jednostavno bude tržište u kojem bi se kao u jednoj državi radilo, trgovalo. Inicijativa je politički usklađena i nakon potpisanog sporazuma nadležna ministarstva trebala bi da daju zeleno svetlo da se krene u to i počnu usklađivati zdravstveni i svaki drugi sertifikati", rekao je Nemanja Vasić, potpredsednik Spoljnotrgovinske komore BiH.
Iako od same najave od pre nekoliko meseci stvaranje tzv. carinske unije deluje kao utopija, izgleda da se u praksi, ipak, nešto dešava, a iz razgovora s ljudima direktno uključenim u taj proces može se zaključiti da je zasad EU najviše zainteresovana da pomogne i, kako reče jedan od sagovornika, "EU će to sigurno izgurati".
"Očigledno je da se nešto na brzinu dešava oko Zapadnog Balkana. Verovatno se radi na tome da od ovog prostora prave malu EU i u tom kontekstu to bi bilo dobro zbog većeg tržišta. Ako mi imamo preduzeće u BiH koje može da računa na tržište od 15 ili 20 miliona ljudi to je dobra stvar", rekao je Goran Radivojac, profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci.
Tokom poslova na stvaranju jedinstvenog tržišta sigurno je da će se pojaviti veliki problemi, kao što su sudbine sporazuma koje BiH ima s Turskom ili Srbija s Rusijom, a i pojedine zemlje će kalkulisati jer nije svima u interesu da se tržišta otvore na taj način.
"Carinska unija bi bila kvalitativni iskorak zato što se ona ne bi odnosila samo na regulisanje trgovine u okviru ove integracije, nego i trgovinu s ostalim, trećim zemljama", rekao je nedavno Predrag Bijelić, profesor Ekonomskog fakultata u Beogradu i savetnik pri STO.
