Haskap je voće poznato i pod imenom ruska borovnica. Kod nas je još nedovoljno poznata vrsta bobičastog voća, a ova grmolika biljka se susreće i pod nazivima kamčatka, sibirska borovnica i majska jagoda.
Preko Rusije i Japana se proširila u Evropu.
Hrabri i inovativni pojedinci su već i na našim prostorima krenuli u probnu proizvodnju, a kako stručnjaci najavljuju, ekspanzija uzgoja ove lekovite voćne vrste se u narednim godinama tek očekuje, piše portal Agroklub.ba.
Zrela boba haskapa iznutra je tamne ljubičastocrvene boje. Plod je bogat antioksidansima, vitaminima i gvožđem. Dozreva već u maju, pre ostalog voća u našem podneblju, što ovu vrstu čini vrlo zanimljivom za uzgoj.
Srpski genije: Lazare, care! (FOTO)
Plod se konzumira sirov ili se od njega prave džemovi, osvežavajuća pića ili se dodaje u smrznute i fermentisane mlečne proizvode.
Bitno je biti prvi
Husein Hadžipašić iz Orašja u Bosni i Hercegovini je penzionisani profesor srpsko-hrvatskog jezika.
Pored svog redovnog posla, Husein se još od sredine 70-tih godina prošlog veka bavi i prilično ozbiljnom istraživačkim radom u oblasti voćarstva. Proteklih 45 godina naročito je bio aktivan u ispitivanju novih sorti voća, a sudeći po njegovom nasadu verovatno je jedan od prvih u našoj zemlji koji su haskap počeli da proizvode i na ovim prostorima.
"Voćarstvo je moj hobi. Prvo sam uzgajao šljivu i trešnju, kasnije je došla i aronija, pa sada kamčatka, odnosno haskap", ističe Hadžipašić.
Husein je, s obzirom da je prvi počeo da uzgaja kamčatke, edukaciju započeo na Internetu, a onda shvatio da je ovo voćka budućnosti, i da je treba proširiti.
Počeo je da prikuplja različite sorte, prateći njihovo ponašanje i adaptiranje. Do sada je prikupio 27 različitih sorti kamčatke i već tri godine ih posmatra. Sada ima zasađeno oko 800 sadnica i to šest različitih sorti.
Slatka zarada: Srpsko "blago" ide u Katar!
Haskap (modra kozokrvina) listopadni je grm iz porodice kozokrvina (Caprifoliaceae), raste 0,8 do tri metra u visinu i 1,5 metara u širinu (u kultivaciji oko 1,80 metara u visinu i jedan metar u širinu). Dugovečna je biljka, doživi 25-30 godina. Plod je izdužena plavoljubičasta boba promera oko 0,5 do jednog centimetra, duga dva do tri centimetra, ugodne arome. Izgled bobe znatno varira od sorte do sorte.
Prednost haskapa je što se slabo uzgaja, pa je potražnja za njim velika i u Evropi. Husein je u razgovoru sa kooperantima iz Hrvatske sebi obezbedio sigurnu zaradu i tržište.
"Ovo je jedan izazov za voćare i može lepo da se zaradi. Bitno je biti prvi", kaže Husein.
Lukavački "Net Green agent" okuplja tim mladih stručnjaka koji su kroz saradnju sa poljskim i mađarskim rasadničarima potpuno upoznati sa aktuelnim voćarskim trendovima i smatraju da je haskap vrsta čije vreme tek dolazi.
Ova kompanije vrši distribuciju sadnica haskapa, a više informacija o uzgoju se može dobiti i preko njihove internet stranice.
Svi izvori pokazuju da je haskap voće budućnosti, a ono što je značajno je da je plodnost ove biljke 20-30 godina. Plod se bere od polovine maja do polovine juna.
Plod je veoma lekovit i atraktivan i ima bezbroj razloga za uzgoj. Poljoprivrednici u Bosni i Hercegovini su se već uverili da biti prvi u proizvodnji, po nekom nepisanom pravilu, znači i profitirati.
Ostaje samo da i otkupljivači adekvatno odgovore na ovaj trend, a onda je uspeh zagarantovan, piše Agroklub.ba.
