SVETSKA BANKA UPOZORAVA: Ekonomije Z. Balkana usporavaju, Srbija prosečna

Privredni rast Srbije iznosiće ove godine 3,3 odsto, što je 0,1 poen iznad proseka zemalja Zapadnog Balkana, čije ekonomije usporavaju, upozoravaju stručnjaci Svetske banke.

Mondo/ Stefan Stojanović

U regionalnom delu godišnjeg globalnog izveštaja, prezentovanom danas u Kancelariji Svetske banke u Beogradu, navodi se da ekonomska aktivnost na Zapadnom Balkanu usporava, s obzirom na činjenicu da se nastavlja silazni trend investicija i izvoza.

BOLJA JAVNA POTROŠNJA, ZATEGNUTI ZARADE

U kontekstu sve veće neizvesnosti u regionu, izveštaj poziva na brzo unapređenje javne potrošnje i konkurentnosti. Strože kontrole fonda zarada, smanjenje poreskih izdataka i bolje targetiranje socijalnih programa mogu da rezultiraju većim javnim ulaganjima, povećanjem jednakosti i stvaranjem fiskalnih rezervi kako bi se ublažili rastući rizici u regionu, zaključuje se u izveštaju Svetske banke.

Procenjuje se da će u 2019. rast u regionu iznositi 3,2 odsto, što je pad u odnosu na 3,9 procenata prošle godine.

Iako se za 2020. i 2021. godinu predviđa rast regionalne ekonomije, on će, kako se dodaje, ostati neznatno ispod desetogodišnjeg maksimuma postignutog 2018. godine.

U Srbiji će u istom periodu rast biti 3,9 procenata sledeće godine, a 2021. godine će porasti još malo na 4,0 odsto, procenjuje Svetska banka u novom redovnom ekonomskom izveštaju pod naslovom "Rastuće neizvesnosti".

Za Kosovo, koje Sveska banka tretira nezavisno, očekuje se snažan rast privrede od četiri odsto već ove godine.

Rast je nastavljen u Severnoj Makedoniji u 2019. nakon značajnog usporavanja, konstatuje Svetska banka, dok većina privreda u regionu beleže usporavanje u poređenju sa prethodnom godinom.

"Kontinuirani rast u regionu pomoći će u otvaranju novih radnih mesta, uključivanju većeg broja žena na tržište rada i u rešavanju izazova emigracije", rekla je Linda Van Gelder, regionalna direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan, navodi se u saopštenju te međunarodne finansijske institucije.

"Međutim, skupljanje ekonomskih oblaka na horizontu upućuje na potrebu da donosioci politika ojačaju konkurentnost, povećaju efikasnost i efektivnost javne potrošnje i reše rastući fiskalni disbalans, kako bi nadogradili ove uspehe i stimulisali održivi rast", dodal je ona.

REKORDAN PAD NEZAPOSLENOSTI, PREDNJAČI ALBANIJA

U izveštaju se predočava da se, uprkos ekonomskom usporavanju, u regionu nastavlja rekordno smanjenje nezaposlenosti.

U poređenju sa prošlom godinom, do juna ove godine, otvoreno je 150.000 novih radnih mesta u regionu. Ovaj trend obuhvata 43.000 radnih mesta za mlade, pri čemu je skoro polovina ovih radnih mesta otvorena u Albaniji.

"Čak i sa ovako pozitivnim ekonomskim kretanjima, samo 44 odsto radnosposobnog stanovništva na Zapadnom Balkanu ima posao, a neaktivnost na tržištu rada je i dalje prisutna sa 48 procenata, te su zabrinjavajuće sve veće međuregionalne razlike u rezultatima tržišta rada".

I na Kosovu i u Bosni i Hercegovini neaktivnost se povećala u 2019, što sugeriše da je više ljudi napustilo tržište rada nego što je onih koji su pronašli posao.