Ministarstvo finansija nastavlja da insistira na pravdanju novca koji poslodavci prema zakonu daju zaposlenima kao (neoporezovanu) naknadu za prevoz do posla. Ako izmena "prođe", na isplatu naknade u kešu plaćao bi se porez od 10 odsto.
Ministarstvo finansija Srbije izmenom člana 18 Zakona o porezu na dohodak građana, pokušava da "nagovori" poslodavce da zakonom propisanu naknadu za prevoz ne isplaćuju u gotovini, stavljajući sada veću zakonsku težinu od (neobavezujućeg) Mišljenja Ministarstva, kakvo je o "obaveznoj kupovini mesečnih karata" bilo početkom godine.
Kako ta inicijativa, koja je išla paralelno sa medjskom akcijom beogradskih vlasti o tome da poslodavci u glavnom gradu moraju da plaćaju javni gradski prevoz zaposlenima, nije dobro prošla, sada se ide na izmenu zakona.
Poslodavci će, ako se Nacrt zakona usvoji u sadašnjoj formi, od 1. januara, moći da biraju da li će radnicima kupovati karte za prevoz, terati ih da donose i pravdaju novac računima ili - na isplaćenu gotovinu početi da plaćaju porez od deset odsto, pišu "Večernje novosti".
Ministarstvo finansija je početkom godine izdalo Mišljenje kojim je zatražilo do poslodavaca da u potpunosti dokumentacijom pravdaju iznos isplaćen za prevoz zaposlenih, što je kod onih koji su pokušali to da sprovedu izazvalo haos.
Računovodstva firmi koje nisu plaćale javni gradski prevoz na mesečnom nivou (popularno znan kao markice), a koga i nema u većem delu Srbije ali ima recimo u Beogradu i Novom Sadu, su morala na sav svoj redovni posao, da zavode u registre i račune za gorivo i druge "papiriće" kako bi zadovoljile pomenuto mišljenje.
Neke firme su jednostavno "zadovoljile" mišljenje Ministartva pisanim izjašnjavanjem zaposlenih da li hoće uplatu "markice" ili da im se, po starom, novac za prevoz uplaćuje (odvojeno) na račun. Problema su, recimo u Beogradu, imali i zaposleni čak i u nekim firmama koje su plaćale "markice", jer sada prevoz plaćaju sami (umesto da im automatski bude produžena mesečna pretplatna karta krajem meseca) a posle to uz račun s kioska refundiraju u firmi.
"Ne znamo kako većina trenutno radi. Nemamo sada podatak da je bilo kontrola, niti izrečenih sankcija. S obzirom na to da se ovo sada ugrađuje u zakon, biće osnov za prekršaj", kaže Rada Stojanović, zamenik urednika časopisa "Računovodstvena praksa".
Zbog prekomplikovanog administriranja većina firmi se ovime nije ni bavila, a svakako je izostao efekat da se poveća prihod javnim prevoznicima usled prelaska firmi na plaćanje "markica". A tako će, izgleda, biti i u buduće.
"Mi smo pristalice da se na sve plaća porez, ali model koji podrazumeva da se iznos pravda računima je previše komplikovan. To znači da bismo bukvalno morali da angažujemo osobu koja bi se samo time bavila. Na kraju, to ispadne skuplje. Kada se tako posmatra, jednostavnije nam je da platimo 10 odsto poreza, nego da se bavimo tolikom dodatnom administracijom. Verujem da će se većina poslodavaca opredeliti za to", kaže za "Novosti", Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca.
Zbog gomile pitanja koje ovakva izmena zakona otvara pitanje je da li će u ovakvom obliku i završiti u Skupštini, jer njome bi mnogi zaposleni iz firmi koje ne žele da finansiraju javni prevoz, ili nemaju kome da plate u mestima gde takvog prevoza ni nema, mogli da u praksi ostanu bez naknade.
Pitanje se može gledati i sa aspekta savremnosti i budućnosti - šta s onima koji (bi da) svoj prevoz, recimo, plaćaju mobilnim telefonom? Kako će oni to pravdati svom poslodavcu, a on poreskim vlastima?