Hrvatska je bruto minimalnu platu povećala s lanjskih 3.750 kuna (503€) na 4.063 (545€) kunu, što u neto iznosima znači da je minimalac porastao za 250 kuna, na 3.250 kuna (436€).
To je povećanje nedovoljno da bi sprečilo hrvatsko zaostajanje u poslednjim godinama za razvijenim i tranzicionim zemljama, piše "Slobodna Dalmacija".
Hrvati kukaju iako je njihov minimalac velik gotovo kao srpska prosečna plata. U Srbiji se u javnom političkom diskursu plata "meri" prema onoj na "Zapadnom Balkanu" (Bih, Albanija, Makedonija..) a u Hrvatskoj je gledaju pream onima koji su ispred njih.
Hrvatska je podigla svoj minimalac za ovu godinu, to su učinile i druge zemlje, pa je tako Poljska, prema novim podacima Eurostata, podigla bruto minimalac za 81 evro na 611 evra, Slovačka ga je podigla za 60 evra na 580, Litvanija za 52 evra na 607 evra, Češka za 50 evra na 574 evra… Šampioni su i dalje Slovenci, gde je minimalna plata povećana za 54 - na 941 evro.
No, još je bolnije poređenje Hrvata s najvišim “minimalcima” u razvijenoj EU. Tako jedan radnik koji prima minimalnu platu u Irskoj, Francuskoj, Belgiji i Nizozemskoj u mesec dana zaradi koliko tri takva radnika u Hrvatskoj.
Radnik na “minimalcu” u Luksemburgu, gde je propisana minimalna plata najviša, za mesec dana rada plaćen je kao četvorica njegovih kolega u Hrvatskoj.
Još 2014. godine Hrvatska je imala minimalnu platu koja je, s izuzetkom slovenačke, bila veća od “minimalaca” deset tranzicionih zemalja, a u samo pet godina stvari su se preokrenule i danas je bliže začelju te liste nego vodećem mestu.
U samo pet godina, Hrvatsku su visinom minimalca prestigle Estonija, Češka, Litvanija, Slovačka i Poljska koje imaju veću bruto minimalnu platu od hrvatskih 546 evra.
Za ovogodišnjim bruto minimalcem u Hrvatskoj još zaostaju Rumunija, Bugarska, Letonija i Mađarska. U protekloj deceniji sve su te zemlje značajno podizale svoje minimalne plate, dok ga je Hrvatska u tom razdoblju povećala s 386 evra za svega 41 posto na 546 evra.
Na primer, Litvanija je od 2009. do danas za 162 posto podigla minimalnu platu, Poljska za 113 posto, a podižu ih i zemlje koje još zaostaju za Hrvatskom. Tako je rumunski minimalac u protekloj deceniji porastao za 228 posto, a bugarski za 155 posto.
Prema podacima Eurostata, prvog dana ove godine propisani minimalac ima 21 od ukupno 27 članica Evropske unije, a evropski statistički ured zemlje s minimalnim platama deli u tri grupe.
Bugarska je imala najnižu bruto minimalnu platu od 312 evra, a s njom je u najslabijoj grupi devet članica, pretežno smeštenih na istoku Unije, s minimalnim platama između 400 i oko 600 evra: Letonija, Rumunija, Mađarska, Hrvatska, Češka, Slovačka, Estonija, Litvanija i Poljska.
Iz Eurostata navode da je najviša minimalna plata u Uniji, a reč je o onoj u Luksemburgu od 2.142 evra, gotovo sedam puta veća od najniže koja se isplaćuje u Bugarskoj.
Međutim, razlike u minimalnim platama znatno su manje nakon što se uzmu u obzir razlike u nivou cena. Tada minimalne plate u državama članicama s nižim nivoima cena postaju relativno veće kada se iskazuju standardom kupovne moći (PPS).
Uklanjanjem razlika u cenama, minimalne plate kretale su se od 579 PPS mesečno u Letoniji i 618 PPS u Bugarskoj do 1.705 PPS u Luksemburgu, što znači da je minimalna plata u Luksemburgu viša tri puta od najniže minimalne plate.