Ono što može da zabrinjava i srpsku privredu kao izvoznika, je što se za EU u celini, prognozira neznatno ali usporavanje ionako niskog rasta - na 1,4 procenta ove i 2021. godine.
To je pad sa prošlogodišnjeg nivoa od 1,5 procenata, piše u izveštaju objavljenom na zvaničnom sajtu izvršne vlasti Unije.
Projekcije rasta pojedinačno po državama nisu date za zemlje kandidate za ulazak u EU, već samo za države članice bloka.
Što se tiče inflacije, EK je povećala prognozu rasta potrošačkih cena za Evrozonu na 1,3 odsto za ovu i na 1,4 procenta za 2021. godinu, odnosno za po 0,1 procentni poen u odnosu na prethodnu jesenju projekciju.
Takođe je podigla procenu inflacije za EU za 0,1 procentni za 2020. godinu, na 1,5 posto, dok je za 2021. zadržala na nepromenjenom nivou odi 1,6 odsto. U Srbiji je inflacija na nivou od 2%.
Valdis Dombrovskis, izvršni potpredsednik EK za ekonomiju koja je u službi građana, naveo je u izveštaju da uprkos izazovnom okruženju, evropska ekonomija ostaje na stabilnom putu, uz kontinuirano otvaranje novih radnih mesta i rast plata.
Dodao je, međutim, da treba imati na umu potencijalne rizike, kao što je volatilnije geopolitičko okruženje u kombinaciji sa trgovinskim neizvesnostima.
"Dakle, države članice trebalo bi da iskoriste ovaj vremenski interval da sprovedu strukturne reforme kako bi povećale rast i produktivnost. Zemlje sa visokim javnim dugom takođe bi trebalo jače da se zaštite od spoljnih uticaja sprovođenjem oprezne fiskalne politike", poručio je Dombrovskis.
Paolo Đentiloni, evropski komesar za ekonomiju, ocenio je da evropska privreda ima izglede za stabilan mada nešto blaži rast u naredne dve godine, što će, kako je rekao prolongirati najduži period ekspanzije od uvođenja evra 1999. godine.
"Što se tice koronavirusa, prerano je za procenu stepena njegovog negativnog ekonomskog uticaja", zaključio je on.