To je izjavio danas Vukosav Saković, direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica "Žita Srbije".
Dodao je da ne očekuje da će potražnja za brašnom i dalje rasti jer su potrošači verovatno već napravili zalihe.
Saković je za Betu rekao da je kilogram pšenice za stočnu ishranu u februaru koštao 19 dinara, a sada 19,20 do 19,50 dinara za kilogram, zavisno od kvaliteta.
"Srbija u zalihama ima milion tona pšenice, a do početka žetve, za sledeća tri meseca, potrošiće samo oko 300.000 tona", procenio je Saković.
Teško je prognozirati dalje kretanje cena jer, uprkos povećanoj tražnji, do žetve neće moći da se izveze više od 200.000 tona jer se ne može obezbediti toliko kamiona, rekao je on.
"Tona pšenice u izvozu sada košta od 165 do 175 evra, a kilogram od 19,10 do 20 dinara. Najskuplja je bila pre desetak godina zbog suše u Ukrajini, kada je kilogram na domaćem tržištu koštao 28 dinara", rekao je Saković. ;
Naveo je da je cena pšenice u decembru prošle godine, u vreme početka epidemije u Kini, jako varirala jer su zbog smanjenja tražnje u Kini, Amerikanci prvo oborili cenu, a zatim su je podizali kada je tražnja počela da raste.
Saković je procenio da će i cenu pšenice u Srbiji diktirati svetska cena.
Za stanje posejane pšenice skoro ;u celom svetu je rekao da je dobro, osim nekih problema u Australiji.
"Srbija je zasejala 580.000 hektara i pšenica je u boljem stanju nego prošle godine u ovo vreme, pa je prognoza da bi prosečan prinos mogao biti oko pet tona po hektaru, dok je prošle godine ;bio 4,7 tona", rekao je Saković.