U pandemiji ovih razmera ugrožene su bukvalno sve industrije, jer prekinuti su globalni lanci snabdevanja sirovinama, poluproizvodima i gotovim proizvodima, ali i kretanje ljudi, pa i kapitala.
Prema poslednjim podacima Privredne komore Srbije u zemlji je, za ovih ni mesec dana krize zbog epidemije, vrata (privremeno) zatvorilo više od160 firmi, od Jure do Džinsija.
Ali postoje, naravno, i oni koji su mnogo ugroženiji od drugih i koji su pretrpeli ogroman udarac već na početku krize.
TURIZAM I AVIOTRANSPORT
Odmah u startu "cunami" korona virusa je bukvalno umrtvio celu turističku industriju, a sektor putničkog transporta je dobrano osakaćen. Ljudi ne idu na odmore, turistička putovanja, otkazani su sajmovi, međunarodne konferencije, sportska takmičenja, čak i Olimpijske igre, po prvi put u istoriji.
Prema poslednjim predviđanjima epidemija covid-19 koštaće ove dve industrije na globalnom nivou 50 miliona radnih mesta, što je 12% do 14% ukupno zaposlenih. Najviše će nastradati Azija, sa gubitkom od 30 miliona ljudi u tom biznisu, a Evropa će ostati bez 7 miliona zaposlenih.
Turistički sektor je do pre pandemije iznosio 10% globalnog GDP-a ali i broja radnih mesta, a očekuje es da će za oporavak biti potrebno bar 10 meseci od trenutka kada se epidemija završi, podaci su World Travel and Tourism Council .
Dubinu problema najbolje ukazuje podatak da je 850.000 ljudi svakog meseca putovalo iz Evrope u SAD, i to je donosilo 3,4 milijarde dolara američkoj ekonomiji. To je sada sve stalo, jer za SAD zbog epidemije nema letova.
Nakon što je prvo otkazala više od 200 letova, od 19. marta saobraćaj je potpuno zastavila i Er Srbija. U prvi mah su otkazani letovi ka destinacijama u Italiji i Švajcarskoj, na osnovu naredbe Vlade Republike Srbije, a potom su otkazani letovi za Solun, Prag, Helsinki, Ljubljanu, Kairo, Tel Aviv, Sofiju, Bukurešt i Kijev… Očekuje se da će se situacija normalizovati nakon 25. maja 2020. godine, ali to sv zavisi kako će se situacija sa epidemijom razvijati.
Prema podacima Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA), avioprevoznici bi u svetu mogli da izgube najmanje 113 milijardi dolara. Samo američke kompanije su tražile od države 50 milijardi pomoći kako bi opstale zbog dramatičnog pada prometa (tamo unutrašnji saobraćaj još radi. Koliko će dobiti videćemo, iako je Senat odobrio 2 biliona dolara subvencija za privredu u sedmici u kojoj se rekordnih 3 miliona Amerikanaca prijavilo na biro rada.
AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA
Automobilskoj industriji ni u prošloj godini nisu cvetale ruže, a ova bi mogla daje dotuče. Izbijanje epidemija u Kini u decembru 2019. zaustavilo je mnoge fabrike u Aziji ali i u Evropi, jer delovi su prestali da pristižu.
A jedan moderan automobil ima u proseku oko 30.000 delova, pa vi vidite koliko je tu proizvođača uključeno. A većina nešto dobija iz Azije.
Problem su imali i u kragujevačkom Fijat Krajsler Automobili Srbija, kao i pratećoj industriji komponenti. Pokušavali su da se snalaze povremenim prestancima rada koji se nastavljao kako delovi pristižu, i kada ima potražnje, ali je na kraju odlučeno da se fabrika zatvori (bar do 27. marta).
Dobra vest je da je virus u Kini gotov savladan i da su se proizvođači komponenti i delova vratili u pogon, pa je sada samo pitanje kako Evropa koju tek sada drma epidemija, pogotovo u Italiji i Španiji, može da te delove "primi".
A ako nerade redovno "kod kuće", recimo u Fijatu u Italiji, teško će i u Kragujevcu.
NAFTNA INDUSTRIJA
Korona virus je po pitanju nafte udario simultano kada su se u "ratu cena" našle Rusija, Saudijska Arabija i SAD. Ionako niska cena zbog male potražnje u svetu u kome "ne radi gotovo ništa" pala je još niže jer Saudijci pokušavaju da nanesu udarac od naftnih prihoda veoma zavisnoj Rusiji, a Moskva pak ne želi da (pre)visokom cenom ide na ruku Amerikancima (koji naftu izvlače iz škriljaca a to nije baš jeftina tehnologija).
Problema će tako posredno imati i "srpski" Gasprom, koji je većinski suvlasnik Naftne industrije Srbije. Na gorivu se sve manje zarađuje i zbog niže cene i zbog manje potrošnje, delom i zbog "policijskog časa" i zabrane kretanja za starije od 65 godina.
POLJOPRIVREDA
Jedna od grana privrede koja je decenijama važila za uzdanicu Srbije a onda pomodno kuđena kao maltene nepotrebna ("šta će nam oranice, idemo svi u IT"), pokazala se sada kao presuda za koliko toliko normalan život nacije u vreme krize. U vreme kada je uvoz stao, ili je znatno otežan pošto se svi brinu prvenstveno za sebe, Srbija je imala na šta da se osloni.
Tu nikakvih većih problema nije bilo, niti se očekuje da će ih biti. Srbija, ta razliku od mnogih evropskih zemalja, ima i dalje pune prodavnice, ima mleka, mesa..., brašna čak i za izvoz.
Tu je korona virus donela i nešto dobro. Neke firme urgento su preorijentisane na proizvodnju onog što nedostaje a čega je nekada u Srbiji bilo, kvasca na primer. I sad bi ovu situaciju trebalo iskoristiti da se utvrde pravi prioriteti šta jeste u državi i privredi "strateško" a šta nije.
NEKRETNINE I INFRASTRUKTURA
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović dala je prve procene da je šteta u saobraćaju i infrastrukturi Srbije, zbog epidemije korona virusa, veća od 110 miliona evra.
Stanogradnja i gradnja puteva, koje su bile u velikom zamahu od sredine prošle godine, sada su stale jer nerealno je da radnici na građenju zgrada rade "do 3 popodne". Problem je i sa građevinskim materijalom, jer građevinsko gvožđe uglavnom dolazi iz Kine, a taj put još nije prohodan.
TRGOVINA
Kada se pogleda trgovina, tu je situacija zbog korona virusa različita. Šoping centri, prodavnice obuće i odeće i sva ona trgovina koja nije bazična u krizi će pretrpeti ogromne gubitke.
Dobro rade samo prodavnice prehrambene robe, doduše s skraćenim radnim vremenom i bez dela stalnih kupaca (kod kuće "zatočeni" penzioneri), navala je velika, prave se zalihe iako u Srbiji svega ima ali "u strahu su velike oči".
IBISWorld procenjuje da će sektora supermarketa i prodavnica hrane u ovoj godini, kada će gotovo svi ostali imati pad, porasti za 1,8% globalno.
Na velikom dobitku je onlajn trgovina, doduše u svetu više nego u Srbiji. Potražnja naručivanja "iz fotelje" je očekivana ali ne baš toliko da najveći onlajn prodavac, američki Amazon, mora da zaposli u distribuciji 100.000 dodatnih ljudi.
U Srbiji nešto veći promet onlajn imaju dostavni servisi, knjižare...
ZABAVA I DIGITALNI SVET
Kao što je i očekivani, u digitalnom svetu rada i zabave s virusom nemaju problema. Štaviše, ljudi prinuđeni da sede kod kuće i u radno i u slobodno vreme povećali su višestruko su povećali konzumaciju sadržaja preko interneta.
Tu su sada i školarci, koji moraju da koriste internet i za ono što im dosad nije baš bilo na prvom mestu – za učenje.
Digigalnom svetu okrenule su se mnogo više i kompanije, koje sad moraju da ga koriste za komunikaciju i onih zaposlenih koji su se dosad gledali oči u oči.
Koliko je to povećano? Mnogo!
Najbolja je ilustracija aplikacija za grupni rad i videokonferencije "zoom" istoimene kompanije bivšeg inženjera Ciska Erika Juana, koja sada na berzi vredi više nego četiri američke aviokompanije zajedno - United, Delta, American and JetBlue – oko 40 milijardi dolara.
Disney and Universal Studios su morali da zatvore svoje tematske parkove, ali je striming filmova i video sadržaja kompanija kao što su Netflix, Amazon, Disney+ uzleteli.
FINANSIJSKE USLUGE
Banke i osiguravajuće kuće spremno su dočekale korona virus u tom smislu što su sve već imale onlajn kanale, pa ljudi i inače nisu morali da dolaze u sada puste ili zatvorene ekspoziture.
Gubitaka će i tu biti, jer novac kruži sporije a ljudi sada baš i ne trče po kredite, niti firme brinu o razvoju biznisa, ali dramatične posledice se ne očekuju.
NA KRAJU AKO STE SE ZABRINULI...
Ako ste brinuli a "selebritije" u svetu biznisa, ne morate. Oni su dobro. Iako su izgubili dobar deo tržišne vrednosti u doba korona krize, velika petorka - Microsoft, Apple, Amazon, Alphabet (Google) i Facebook – će biti dobro i u krizi i posle nje. Jer, piše "Njujork tajms", monopol koji su uspostavili u svojim nišama (Google - online oglašavanje), Amazon – u elektronskoj trgovini i Facebook kao pojam društvene mreže), ostaje monopol.