Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) traži i da ta uredba ostane na snazi i nakon završetka pandemije korona virusa.
U NALED-u ističu da se u Srbiji godišnje baci 240.000 tona hrane, čak 99 odsto organskog otpada iz ugostiteljskog sektora završi na deponiji, a samo jedan odsto se iskoristi za donacije, hranu za životinje, biogas i kompost.
"U vanrednim okolnostima, kada cela privreda posluje sa gubicima, oslobađanje od poreza na donacije, podstaklo bi mnoge da se odluče na ovaj korak. Primeri solidarnosti i humanosti su nam u ovakvim trenucima najpotrebniji i treba ih podržati. Pored povećane proizvodnje prehrambenih i hemijskih proizvoda, neophodno je da se omogući i industriji pakovanja da nesmetano nastavi sa radom, jer bez nje ni prve dve ne mogu da funkcionišu”, rekla je Jelena Kiš, predsednica Saveza za zaštitu životne sredine NALED.
Imajući u vidu energetski potencijal ove vrste otpada i zagađenje koje svakodnevno nastaje sagorevanjem materija, Savez NALED za zaštitu životne sredine je u okviru projekta za bolje upravljanje otpadom od hrane započeo podršku resornim institucijama na izradi Pravilnika o odgovornom postupanju sa biorazgradivim kuhinjskim otpadom.
"Vanredne okolnosti izazvane pandemijom korona virusa ukazuju na neodvojivost zaštite životne sredine i očuvanja zdravlja stanovništva. Namera nam je da svi generatori kuhinjskog otpada koji pripremaju više od 50 obroka dnevno, budu u obavezi da sav otpad od hrane koji nastane prilikom pripreme i posluživanja obroka razvrstaju i dostave ovlašćenom sakupljaču", kazala je Kiš, koja je i menadžer za održivost i regulatorne poslove za Centralnu i Istočnu Evropu u kompaniji Ball Packaging.