"Oružane snage širom sveta za koje plasiraju robu nabavljaju i u uslovima krize, tako da se situacija u vezi sa korona virusom neće negativno odraziti na poslovanje ove kompanije. Jedino može biti usporen rad zbog transporta", izjavio je za Tanjug direktor Prvog partizana Dobrosav Andrić.
Užičani su se tako "uklopili" u svetske bilanse, koji ove godine beleže rekorde po prodaji oružja i vojne opreme.
Proizvodnja će u užičkoj kompaniji vojne industrije, posle prekida zbog sanitarnih mera u borbi protiv epidemije, početi 4. maja. Razlog za produžetak kolektivnog godišnjeg odmora, koji je trebalo da traje od 1. do 21. aprila, je bezbednost zaposlenih ali i to što je došlo do poteškoća u nabavci materijala.
"Mi smo visokoserijska proizvodnja što zahteva neprekidan lanac i jedna komponenta ako nedostaje to stvara zastoj. April smo iskoristili da otpremimo robu, a komponente koje su nam nedostajale smo dobili, pa ćemo moći da nastavimo proizvodnju sa brojem zaposlenih koliko ih je bilo kada je prekinuta proizvodnja. Tokom maja će biti nabavka svih materijala i u skladu s tim dovođenje i radnika u punom broju, a to je njih oko 1.600", naveo je Andrić za Tanjug.
Direktor Prvog partizana je najavio i da se nada velikim ugovorima od maja, što bi tokom leta omogućilo zapošljavanje novih ljudi.
SVET POLUDEO ZA ORUŽJEM
Za samo godinu dana u svetu je za naoružanje izdvojenih rekordnih 1.917 milijardi dolara, prenosi agencija Srna podatke iz izveštaja međunarodnog Instituta za mirovna istraživanja (SIPRI) iz Stokholma.
SAD su za vojsku izdvojile 732 milijarde dolara, što je 38 odsto ukupnih svjetskih troškova za naoružanje.
U poslednje dve godine američka vojska je zaposlila novih 16.000 vojnika. Istovremeno, SAD su nastavile modernizaciju svog konvencionalnog i nuklearnog oružanog programa.
Kina je poslednjih godina najznačajnije povećala izdvajanja za odbranu. Ona trenutno iznose 261 milijardu dolara, što je 14 odsto od izdvajanja u čitavom svetu. Time je Kina na drugom mestu, iza SAD.
Indija je vojne izdatke povećala za oko sedam odsto, što je ukupno 71,1 milijarda dolara.
Sa vojnim izdacima od 65,1 milijardu dolara, Rusija je na četvrtom mestu na svetu. To je gotovo četiri odsto ruskog BDP-a.
SIPRI uočava da Nemačka izdvaja sve više novca za vojsku. Tokom 2019. zvanični Berlin je za naoružanje izdvojio deset odsto više novca nego godinu dana ranije.
Tako snažan rast vojnog budžeta nije zabeležila nijedna od petnaest vodećih zemalja sveta. Berlin je prošle godine za vojsku izdvojio 49,3 milijarde dolara. Vlada do 2025. godine planira da poveća vojne izdatke na 1,5 odsto BDP-a, sa današnih 1,2 odsto. Međutim, SAD odnosno predsednik Donald Tramp zahteva od vodećih NATO partnera u EU da za odbranu izdvajaju najmanje dva odsto svog BDP-a.
U odnosu na druge zemlje Bliskog istoka, Saudijska Arabija i dalje za oružje izdvaja daleko najviše novca - 61,9 milijardi dolara 2019. godine.
Izdvajanje za odbranu je u Srbiji negde oko 1,7% godišnjeg budžeta, što je oko 193 miliona evra.