U svetu HRANA SVE JEFTINIJA

Cene prehrambenih proizvoda na svetskom tržištu pale su treći mesec zaredom u aprilu, jer su ekonomski i logistički uticaji pandemije covid-19 za posledicu imali znato smanjenje tražnje za mnogim proizvodima.

Indeks cena hrane OrganizacijeUN za hranu i poljoprivredu (FAO), koji prati mesečne promene korpe proizvoda koju čine šećer, mleko i mlečni proizvodi, meso, ulje i žitarice, iznosio je u aprilu prosečno 165,5 poena, što je pad od 3,4% u odnosu na mart i za tri procenta niže nego u aprilu 2019. godine.

Cene šećera spustile su se na trinaestogodišnji minimum, potonuvši gotovo za 15% odsto u odnosu na mart, kada je zabeležen njihov još veći mesečni pad, navodi se u saopštenju FAO dostavljenom Tanjugu.

Kolaps međunarodnih cena sirove nafte smanjio je tražnju za šečernom trskom koja se koristi za proizvodnju etanola, pa su se proizvođači preusmerili na proizvodnju rafinisanog šećera što je uticalo na rast raspoloživih količina za izvoz.

PŠENICA STABILNO

FAO je u odvojenom izveštaju, izneo danas prve prognoze o ponudi tražnji za žitaricama u 2020/21, prema kojem predviđa da će svetska proizvodnja pšenice iznositi 763 miliona tona, što je u velikoj meri u skladu sa nivoom iz 2019. godine. Očekivani manji rod u Evropskoj uniji, Severnoj Africi, Ukrajini i Sjedinjenim Državama gotovo će u celosti nadoknaditi veća žetva u Australiji, Kazahstanu, Ruskoj Federaciji i Indiji, procenjuje FAO. Takođe predviđa da će globalna potrošnja pšenice u 2020/21. biti stabilna.

Pritisak na pad tražnje pojačale su i mere karantina u većini zemalja uvedene s ciljem suzbijanja pandemije.

Praktično je, i to samo u nekim delovima sveta, poskupelo južno voće.

Cene biljnih ulja su pale 5,2% u aprilu, pogurane padom vrednosti palminog i sojinog ulja, kao i uljane repice. Tome je, i u ovom slučaju, doprinela smanjena tražnja za biogorivima, kao i opadajuča potražnja iz prehrambenog sektora uz veću proizvodnju palminog ulja u Maleziji i soje u SAD-u nego što se očekivalo.

Mlečni proizvodi su prošlog meseca pojeftinili gotovo za 4%, pri čemu su cene maslaca i mleka u prahu zabeležile dvocifren pad zbog rasta raspoloživih zaliha za izvoz, slabe uvozne tražnje i smanjenog prometa u restoranima na severnoj hemisferi.

Cene mesa su skliznule u aprilu za približno 3%, jer delomičan oporavak uvozne potražnje iz Kine nije bio dovoljan da neutrališe pad uvoza u drugim zemljama sveta.

Što se tiče žitarica, njihove cene su u proseku neznatno pale, budući da su cene pšenice i pirinča znatno porasle, dok je kukuruz registrovao visok pad cene.

Međunarodne cene pirinča skočile su za više od 7% u odnosu na mart, uglavnom zbog privremenih izvoznih ograničenja iz Vijetnama koja su kasnije ukinuta, dok je pšenica poskupela za 2,5%,a nakon informacija da će Rusija obustaviti izvoz jer je blizu ispunjenja izvozne kvote.

S druge strane, cene kukuruza su potonule za 10%, usled smanjene potražnje za njegovom upotrebom kako za hranu za životinje, tako i za proizvodnju biogoriva.