Srbi ne žele da se osiguravaju od poplava, iako on nije skupo, a kada nevolja dođe država uskoči i nadoknađuje štetu poplavljenima novcem svih građana, a to ne bi trebalo da se radi, ističu osiguravajuće kuće.
Još jedan talas velikih bujičnih poplava zadesio je i ove godine Srbiju. Štete su velike, ugroženi su bili i životi, ali ni polse katastrfoalne 2014. Srbi kao da nisu mnogo naučili. Tek 2 do 3 procenta domaćinstava osigurava od poplava a ukupno je osiguranje imovine ima ispod 10 procenata domaćinstava, rekao je danas za Tanjug generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.
On kaže da u Srbiji tek svaka treća ili četrvta polisa osiguranja ima i dopunsko osiguranje od poplave i dodaje da je posao društava za osiguranje da dođu do svakog osiguranika i da objasne da je polisa osiguranja investicija, a ne trošak, i da polisa nije skupa.
"Objekat, stan ili kuća, od 50 kvadratnih metara može da se osigura sa dopunskim rizikom poplave u cifri od 30 do 40 evra na godišnjem nivou", rekao je on.
Dodaje da je problem, jer država, prema štetama od poplava, vrlo često izađe pre osiguravača i ponudi građanima pokrivanje šteta.
"Država nikako ne bi smela da pokrije štetu, država treba da pomogne unesrećenom građaninu, ali nikako da pokrije štetu - jer je šteta posao osiguravača", rekao je on.
Osiguravači smatraju da je poražavajuća i statistika osiguravanja poljoprivrede ali je ipak tu stanje nešto bolje jer je država pomogla pa se osigurava malo veći procenat poljoprivrednih domaćinstava.
"Država je pomogla, zajedno sa osiguravačima, izašla u susret osiguranicima, i na teritoriji cele Srbije subvencija za to osiguranje je 40 procenata. Ministarstvo poljoprivrede je, što je za pohvalu, procenilo pet okruga u Zapadnoj Srbiji koji su najčešće pogođeni raznim katastrofalnim dešavanjima vezanim za poljoprivredu i tu je subvenciju podiglo na 75 procenata", objasnio je Jovanović.
Dodao je i da neke lokalne samouprave dodatno subvencionišu to osiguranje pa je cela polisa osiguranika pokrivena subvencijom.
"Međutim i tu se pojavljuje problem, naši ljudi još uvek nemaju poverenje u osiguravajuće kompanije i vrlo često moramo da objasnimo da to što su relativno jeftino, ili potpuno besplatno dobili - ne nosi nikakav rizik nego isključivo u interesu njih kao osiguranika", rekao je Jovanović.
Zbog globalno gledano katastrofalnih rizika koji su sve češći neke države su propisale obaveznost osiguranja imovine od katastrofalnih rizika, što bi moglo da bude rešenje i za Srbiju.
"To može i privremeno da bude, na par godina, posle toga se stekne navika građana da nastave da kupuju polisu, i ti katastrofalni rizici a prvenstveno su to poplave, zemljotresi imaju apsolutno pokriće", rekao je on i dodao da bi u tom slučaju polisa osiguranja bila manje od 10 evra.