Najjeftinije kilovate u Evropi u drugoj polovini 2019. plaćala su domaćinstva u Gruziji, i to svega 0,6evrocenta po kilovatsatu (kWh). S druge strane cenovnog raspona su Danci, gde je električna energija za Srbe neverovatnih 29 centi za kWh, pokazuju zvanični podaci Evrostata.
A da nema Gruzina (i stanovnika Kosova koje statistika vodi posebno) građani Srbije bi bili "šampioni" niske cene struje.Kod nas je struja (sa porezima) 7,2 evrocenta, što je daleko proseka EU – 21,6 centa. Doduše, možda bi šampionima trebalo proglasiti Ukrajince, koji nemaju podatkeza drugu polovinu godine ali u prvoj su struju plaćali mizernih 4,4 evrocenta.
Što se tiče zemalja nekadašnje SFRJ i regiona, najveću cenu struje plaćaju domaćinstva u Sloveniji 16,6 centi po kilovat-času, dok Hrvati plaćaju 13,2 evrocenta. Podataka za drugu polovinu godine nema za Crnu Goru (u prvoj je cena 10,2 centa), Makedoniju (7,8 centi), BiH (8,7 centi).
Poznavaoci prilika na energetskom tržištu Evrope, jeftinu struju u Srbiji (i na Kosovu) tumače vođenjem socijalne politike preko cena kilovata, iako je struja odavno berzanska roba, a komercijalno je plaćaju preduzeća.
Upravo je to i problem firmama, jer srpska elektroprivreda mora da skupljom strujom za preduzeća nadomesti gubitka koji ima u "trgovanju" sa građanima. Doduše, i ta cena nije prevelika, jer je to tržište otvoreno i firme (teorijski) mogu da kupe struju i od drugih trgovaca.
Kosovo se strujom snabdeva iz nimalo jeftinih izvora struje termoelektrana, pa će najavljene velike investicije u energetskom sektoru Kosova staviti tačku na eru jeftine energije u toj državi, piše Bankar.me.
Ne bez značaja je da kosovska elektroprivreda godinama nazad muku muči sa naplatom struje i naplatom velikih potraživanja.
Bosna i Hercegovina je najveći izvoznik struje u regionu i realizuje velike planove o gradnji novih termo-izvora.
NAJSKUPLJA STRUJA GDE JE ZELENA
Ubedljivo najskuplju struju u Evropi plaćaju domaćinstva u Danskoj i Nemačkoj, čak 29,2 centa, odnosno 28,7 centi po kilovatsatu. To su ujedno i najviše poznate cene struje u svetu.
Nemci i Danci plaćaju ovako skupu struju zbog prelaska na "zelenu energiju", odnosno zbog sve većeg učešća proizvodnje vetroelektrana, malih bioelektrana i solarnih elektrana u ukupnom konzumu.
Zbog politike “zelene energije” cijena električne energije u Njemačkoj i Danskoj je u novom milenijumu praktično udvostručena, pa su pragmatični Njemci riješili da smanje ulaganje u obnovljive, odnosno alternativne izvore energije.
Zbog ogromnih cena, pa samim tim i računa, u Nemačkoj se godišnje zbog neredovnog plaćanja, prosečno isključi oko 250.000 domaćinstava sa mreže, a deo potrošača se, kako navodi tamošnja štampa, žali kako ih energetske kompanije automatski obračunavaju na najvišu tarifu.
Tokom trajanja koronavirusne krize, cene struje slično kao i cene nafte, zabeležile su krajem marta i početkom aprila oštar pad, da bi se nakon toga počele oporavljati.
U jednom trenutku, zbog obustave ekonomije cene su bile na istorijskim minimumima, a kod evropskih energetskih kompanija zavladao je strah da potrošači neće moći da plate svoje račune.
No, utisak je da se polako stvari vraćati u normalu, iako postoji strah da neće biti investicija kao ranije.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.