Pravilnik koji je danas stupio na snagu daje poslodavcima rok od 30 dana da donesu plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti.
Taj plan je "sastavni deo akta o proceni rizika koji se donosi saglasno zakonu i propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu", saopšteno je ir resornog ministarstva a sam poslodavac je inače dužan da prati odluke nadežnih organa tokom epidemije i usaglašava svoj rad s tim odlukama.
U samom Pravilniku je propisano da plan mora da sadrži:
- preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti;
- zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera i aktivnosti;
- mere i aktivnosti za postupanje u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti.
Obaveze imaju i poslodavac ali i zaposleni, i obe "grupacije" mogu da zarade novčanu kaznu ako mera nema ili se ljudi njih ne pridržavaju.
Obaveze poslodavca
1) pre početka rada da obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti;
2) u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih;
3) sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija, što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora;
4) obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku;
5) obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad;
6) uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi;
7) obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima;
8) organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.
Obaveze poslodavca u slučaju pojave zarazne bolesti u kolektivu:
1) prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen da se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava;
2) poštuju se procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada;
3) precizno se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije;
4) organizuje se stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen;
5) kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima se svode na nužne, uz propisane mere zaštite;
6) primenjuju se sve druge mere po preporuci epidemiologa.
Obaveze zaposlenih:
1) sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih;
2) namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica;
3) dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke;
4) ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela;
5) obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice;
6) pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice;
7) pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene;
8) u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;
9) sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.
U samom Pravilniku nisu propisane kaznene mere, piše Ekapija, ali to ne znači da ih nema uopšte.
Primenjuju se mere iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, u kome stoji obaveza postojanja "akta o proceni rizika".
Tu su propisane kazne od 800.000 do 1.000.000 dinara (6.800€-8.500€) ako se "ne izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada".
Kazna za zaposlene koji ne budu poštovali propisane mere kreće se od 10.000 do 20.000 dinara (85€-170€).
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.