Nemačka, Francuska, Austrija, Velika Britanija, Portugal... odlučili su da se "zaključaju" na mesec dana, da ograniče kontakte i ulazak u zemlju, kako bi pokušali da prekinu lanac prenošenja Covida-19. Evrozoni je prognoziran pad u četvrtom kvartalu od -2,3 odsto.
A kako će evropski lockdown do kraja godine uticati na srpsku privredu, imajući u vidu da su Nemačka i Italija privreda vodeći spoljnotrgovinski partneri Srbije i da iz EU dolazi najveći broj stranih investitora?
Juče je MAT objavio da je priliv direktnih stranih investicija u Srbiji bio za 677 milona evra manji u prvih osam meseci nego u istom periodu lene. Pad je iznosio 28,9 odsto i to je jedan podatak koji pokazuje uticaj dešavanja u Evropi i svetu na Srbiju.
"Novo evropsko zatvaranje će se sigurno odraziti i na srpsku privredu, i to prvenstveno tamo gde imamo najviše dodirnih tačaka, kao što je slučaj sa Nemačkom i Italijom. Dva su moguća efekta - prvi se tiče stranih investitora koji posluju u Srbiji, a znamo da najviše investicija dolazi iz Nemačke. Ako te kompanije budu imale problema u matičnim fabrikama, zbog vanrednog stanja, smanjene proizvodnje ili privremenog zaustavljanja, biće smanjene potrebe za proizvodnjom i kod njihovih srpskih partnera i kooperanata", objašnjava Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Drugi problem odnosi se na srpski izvoz, koji će verovatno biti umanjen u ovakvim okolnostima.
"Svakako da neće sve stati, ali manji izvoz može da bude posledica teškoća prilikom prelaska granica, otežanog saobraćaja i svega ostalog što povlači lockdown. Verujem da smo nešto naučili iz prvog talasa i da će sada ipak biti nekog selektivnog zatvaranja", navodi sagovornik uz ocenu da će šteta biti nešto malo manja nego u martu, na početku pandemije.
Profesor Savić smatra da je najgore to što niko više ne zna koliko će trajati borba sa virusom i navodi da lično nije optimista po pitanju vremena koje će nam trebati da savladamo covid 19.
S druge strane, ekonomista Aleksandar Stevanović je optimista po pitanju završetka borbe sa koronom i ne očekuje neki produžetak lockdowna do novogodišnjih praznika ili duže. Ipak, ocenjuje da će određenih negativnih posledica biti i po srpsku privredu.
"Mislim da će se sadašnje zatvaranje evropskih zemalja mnogo manje odraziti na našu privredu, nego ono na početku pandemije u martu i aprilu. Prvo, zato što ovo nije lockdown tog intenziteta kao na startu, a drugo zato što svi imamo mnogo više iskustva i znanja kako bi trebalo da se ponašamo", kaže sagovornik.
Stevanović navodi da mnogo toga zavisi od odluke Srbije da li će se zatvoriti, a njegova procena je da ovog puta neće biti zatvaranja ili bar ne u tolikoj meri kao za vreme vanrednog stanja.
"I mislim da je to dobro rešenje", zaključuje.
Prognoze Evropske komisije za Srbiju
Evropska komisija je u svojim poslednjim ekonomskim predviđanjima, poboljšala prognoze za Srbiju.
Srbija će u 2020. godini ostvariti najmanji pad BDP u odnosu na sve druge države članice i zemlje regiona Zapadnog Balkana, ocenjuje.
Predviđeni pad BDP za Srbiju do kraja 2020. godine je 1, 8 procenata što je poboljšanje u odnosu na prolećnu prognozu koja je Komisija projektovala pad BDP u Srbiji od 4,1 procenata u 2020. godini.
Za 2021. godinu, Komisija za Srbiju predviđa rast od 4,8 procenata BDP, dok se u 2022. godini očekuje rast od 3,8 odsto BDP.
Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni rekao je da će pooštravanje restriktivnih mera imati uticaja na ekonomsku aktivnost, ali da se on nada da će ekonomski šok ipak biti slabiji nego u "prvom talasu" pandemije.
Takođe smatra da su kompanije i zaposleni sada bolje pripremljeni za rad na daljinu, ali naglašava i neizvesnost oko trajanja drugog talasa.
(Mondo/Blic Biznis)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.