Stanje u nemačkoj ekonomiji, u najkraćem, dobro opisuje podatak da je 28 odsto tamošnjih privatnih firmi koristilo državnu pomoć u novembru. Mesec dana ranije bilo ih je 24 procenta, i takav rast za tako kratko vreme, tvrde upućeni, nikako nije za zanemariti. Loša vest je istovremeno i da će Nemačka obustaviti pomoć u u sadašnjem obimu prema malim preduzetnicima. Domaći ekonomisti tvrde da podaci iz Nemačke brinu i Srbiju, i to s razlogom.
Još od početka pandemije konstantno se isticalo da će okolnosti u najvećim evropskim ekonomijama uticati na razvoj situacije i u Srbiji, a imajući u vidu da su upravo te zemlje naši najveći ekonomski partneri.
Da praktično najviše ekonomski zavisimo od Nemačke pokazuju i podaci o rastu izvoza robe iz Srbije u tu državu, koji je prošle godine povećan za 184 miliona evra i dostigao 1,7 milijardi evra.
Pored toga što izvoz Srbije u Nemačku čini oko 12 odsto ukupnog izvoza, koliko su dve ekonomije povezane govori i podatak da nemačke kompanije u Srbiji, njih oko 400, zapošljavaju oko 60.000 ljudi. Prema rečima predsednika Privredne komore Srbije, Marka Čadeža, i ta brojka je sigurno duplo veća, jer postoje srpske firme koje dostavljaju robu tim preduzećima.
Teška situacija u Nemačkoj najočiglednije na dva načina može da se odrazi na Srbiju, kako je to objasnio profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
"Ako nemačke kompanije koje posluju u Srbiji budu imale problema u matičnim fabrikama, zbog vanrednog stanja, smanjene proizvodnje ili privremenog zaustavljanja, biće smanjene i potrebe za proizvodnjom i kod njihovih srpskih partnera i kooperanata", kazao je Savić.
A, to posledično znači udar i na radnike, i na plate, i na standard, i opet u krug - udar na potrošnju i proizvodnju...
Drugi problem odnosi se na srpski izvoz, koji će očekivano biti manji, imajući u vidu i smanjenu potrošnju i proizvodnju u Nemačkoj, kao i otežanu transportnu komunikaciju. Savić navodi da svakako neće sve stati, ali da manji izvoz može da bude posledica teškoća prilikom prelaska granica, otežanog saobraćaja i svega ostalog što povlači "zaključavanje". Ipak, smatra da je "nešto naučeno" iz prvog talasa te da će šteta biti manja nego u martu, na početku pandemije.
Bolje nego u prvom talasu
S druge strane, ekonomista Aleksandar Stevanović ocenio je da će se sadašnje zatvaranje evropskih zemalja mnogo manje odraziti na srpsku privredu, nego ono na početku pandemije u martu i aprilu. Najpre zato što ovo nije zaključavanje tog intenziteta kao na startu, a drugo zato što svi imaju mnogo više iskustva i znanja kako bi trebalo da se ponašaju.
Kakva je situacija u Nemačkoj?
A koliko je situacija u Nemačkoj ozbiljna vidi se najpre po tome što su mere uvedene 2. novembra produžene te se njihovo prelivanje očekuje i u januaru. Naime, zbog teške epidemiološke situacije u Nemačkoj su zatvoreni barovi, restorani, kulturne i sportske ustanove. S obzirom na visoke brojeve novozaraženih, kancelarka Angela Merkel izjavila je veruje da bi te mere ograničenja kontakata mogle biti produžene i na januar.
Uz to su još uvedene i mere ograničenja broja osoba na okupljanjima, kao i minimalnu površinu za mušterije u maloprodaji. Ono što možda i najviše trenutno brine, pre svega ugostitelje, jeste potencijalna zabrana rada skijališta i odlazaka na odmor o kojoj se govori, što bi doprinelo ionako teškoj situaciji u turizmu.
Nemački ministar ekonomije Peter Altmajer izjavio je da "državna pomoć firmama ne može da traje unedogled."
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.