Uprava za energetsku efikasnost biće formirana najkasnije do juna i imaće ove godine na raspolaganju fond od oko 15 miliona evra.
"Mi već imamo Fond energetske efikasnosti unutar ministarsva. Sav taj novac odlazi u Upravu. Ne samo novac iz budžeta, nego od raznih međunarodnih organizacija, naših partnera", kazala je nedavno Mihajlovićeva.
Tom prilikom naglasila je da će novca biti dovoljno i da se već prave modeli kako da se on koristi. Dala je i primer kako bi stvari mogle da izgledaju:
"Ako neko hoće da promeni svoju stolariju na prosečnom stanu od 60 kvadrata, za šta je potebno oko 1.500 evra, 25 procenata bi došlo iz Uprave za energetsku efikasnost bespovratno, 25 procenata bi trebalo da dođe iz jedinice lokalne samouprave, a 50 procenata od samog domaćinstva", precizirala je ministarka energetike.
Šta je sve u planu?
Međutim, prema ministarkinim rečima, to je jedan od modela koji bi mogao da pomogne da ljudi počnu da izoluju svoje zgrade i stanove ili da menjaju stolariju.
"Trenutno se pripremaju tri nova mehanizma koja bi se realizovala sa jedinicama lokalne samouprave, bankama i privredom", rekli su iz Ministarstva.
Prvi model za koji se očekuje da krene do kraja ove godine predviđeno je da se realizuje u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave, koja bi objavljivala javne pozive za građane, ocenjivala njihove prijave i zaključivala ugovore. Ministarstvo bi na osnovu javnog poziva biralo jedinice lokalne samouprave, zaključivalo ugovore o sufinansiranju projekata energetske sanacije stambenih objekata. Očekuje se da bi građani finansirali 50 odsto radova na energetskoj sanaciji, a ostali deo bi bio iz bespovratnih sredstava jedinice lokalne samouprave i Ministarstva.
Drugi model se odnosi na učešće privrednih subjekata koji se bave radovima na energetskoj sanaciji. Ovaj model se razvija u saradnji sa švajcarskom Vladom kroz projekat RELOF2. Prvi korak bi bio raspisivanje javnog poziva za izbor jedinice lokalne samouprave, a zatim bi jedinica lokalne samouprave raspisivala poziv za izbor privrednih subjekata. Formirala bi se lista privrednih subjekata koji bi izvodili radove. Sredstva bi se direktno uplaćivala tim subjektima na osnovu odobrenih prijava građana i faktura.Celokupna kontrola bi se sprovodila od strane jedinica lokalne samouprave. Ovaj model bi doprineo i lokalnom razvoju građevinskog sektora, ocenjuju u Ministarstvu.
Treći model za koji očekuju da bi zaživeo u toku naredne godine i koji se isto razvija kroz projekat RELOF2 se odnosi na banke uz mogućnost učestvovanja i jedinica lokalne samouprave. Javni poziv bi ministarstvo raspisivalo za odabir banaka. Jedan od kriterijuma bi bio i visina kamatne stope na zajmove za građane. Zaključio bi se ugovor o sufinansiranju projekata energetske sanacije između banaka i Ministarstva. Nakon odabira liste banaka, građani bi se obraćali bankama, koje bi primale prijave, vršile procenu, zaključivale ugovore i odobravale zajmove. Kontrolu celog procesa bi vršile banke.
Benefiti za građane
Na pitanje koliku bi uštedu građani imali od toga (manji računi za struju i toplotnu energiju), iz Ministarstva kažu da se procenjuje da bi intervencijama na termičkom omotaču (stolarija i izolacija) uštede iznosile između 30 i 40 odsto.
"Ukoliko bi se mere kombinovale sa merama na grejnom sistemu, ušteda bi dostizala 60 odsto, kako u energiji tako i u smanjenju računa za utrošenu energiju", dodaju.
Kada je u pitanju sama procedura konkurisanja, navode da se osnova svih modela ogleda u javnom pozivu, da bi sve bilo transparentno.
"Putem javnih poziva se biraju jedinice lokalne samouprave, banke, privredni subjekti", dodaju.
Uticaj na okolinu
"Blizu 40 odsto finalne energije se potroši u sektoru domaćinstava. Prosečna potrošnja toplotne energije po domaćinstvu u Srbiji procenjuje se na oko 214 KWh/m2 godišnje dok je prosek na nivou EU oko 112 KWh/m2 godišnje. Najveći izazov svakako predstavlja smanjenje potrošnje energije u postojećim stambenim zgradama koje nisu dovoljno energetski efikasne pa neke troše i duplo više od navedenog proseka. Sprovođenje mera energetske efikasnosti u ovim zgradama se može otplatiti iz ostvarenih ušteda energije. Bitan faktor kod zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja je i prelazak na naplatu prema potrošnji energije jer primena naplate prema m2 ne omogućava otplatu investicije iz ušteda energije", napominju u Ministarstvu.
Takođe, ističu, značajna je i činjenica da se oko 38 odsto od ukupne potrošnje energije u domaćinstvima utroši u obliku električne energije dok je ovaj procenat u EU oko 25 odsto, što ukazuje da se u domaćinstvima i dalje u značajnoj meri koristi električna energija za potrebe grejanja a poslednjih godina i sve intenzivnije za potrebe hlađenja.
"U borbi protiv klimatskih promena energetska efikasnost ima veoma važnu ulogu. Smanjenjem potrošnje energije smanjuje se efekat staklene bašte i uticaj štetnih gasova na planetu. Svedoci smo velike zagađenosti vazduha u zimskom periodu, što je u direktnoj vezi sa korišćenjem energenata individulanih ložišta na fosilna goriva, radi grejanja i održavanja određene temperature u zgradama. Poboljšanjem energetskih karakteristika zgrada smanjuje se potrošnja potrebne energije za grejanje i količina energenata, a time i zagađenje vazduha. Uvođenjem efikasnijih sistema grejanja i obnovljivih izvora energije povećava se energetska nezavisnost potrošača. Dolazi do smanjenja energetskog siromaštva. Potrošnja energije ima veliki udeo u troškovima domaćinstava, što direktno utiče na pristupačnost osnovnim uslovima za život. Tendencija rasta cene električne energije i energenata predstavlja najveći rizik za siromašna domaćinstva", objašnjavaju.
Povećanjem energetske efikasnosti povećava se mogućnost da se zadovolje osnovni uslovi komfora uz smanjenje finansijskih troškova.
"Povećanjem energetske efikasnosti zgrada smanjuje se rasipanje kroz neefikasne fasadne elemente zgrada i time se smanjuje potrošnja energije što se reflektuje na račune građana. Energetskom sanacijom se garantuju minimalni uslovi komfora koje treba da se obezbede u zgradama, a unapređenjem energetske efikasnosti se dodatno povećava kvalitet boravka u zgradama i njihovo korišćenje uz smanjenje potrošnje energije. Energetska sanacija zgrada podrazumeva, gde god je to moguće, saniranje fasada, te se estetski obnovljene fasade u velikoj meri utiču na ambijent gradova i naseljenih mesta i podiže njihova vrednost", zaključuju.
(Mondo/B92)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.