Brod koji plovi pod panamskom zastavom "Ever Given", dužine 400 metra, nasukao se pre nekoliko dana u Sueckom kanalu i tako blokirao jedan od najprometnijih trgovinskih puteva na svetu. Procenjuje se da je time dnevno blokirana roba u vrednosti od 9,6 milijardi dolara.
Brod težak više od 219.000 tona, koji je iz Azije krenuo ka Roterdamu, nasukao se pod naletom vetra kada je prošao južni ulaz u Suecki kanal. Naime, brod se dijagonalno zaglavio u kanalu. Zbog ovoga je ugrožen transport robe iz Kine, Irana, ali i drugih azijskih zemalja, a na udaru su se najviše našle sirovine i energenti.
Ova blokada već ostavlja posledice u ekonomiji mnogih zemalja sveta, pa tako i u Srbiji. Do naše zemlje preko Sueckog kanala dolazi raznovrsna roba poput elektronike, igračaka, garderobe, raznih sirovina i prehrambenih proizvoda.
"Nekoliko prevoznika je sada počelo da preusmerava svoje pošiljke oko Afrike, preko Rta dobre nade, što će dovesti do toga da se tranzitna vremena produže za oko 7 do 9 dana", kaže za B92.net Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja u kompaniji Kargo partner Srbija.
Kako kaže Đekić preko Sueckog kanala izvoze se iz Srbije gotovi proizvodi, građa, trupci, jabuke koje čak i sazrevaju u kontejnerima. Navodi da upravo za takve pošiljke ovo može biti najveći problem i dodaje da neke vrste hrane ne mogu da izdrže zastoje u transportu.
Iz te kompanije navode da pet dana stajanja brodova u mestu izaziva ogromne gužve prilikom istovara koje mogu da dovedu do preko 30 dana kašnjenja. Razlog je, naime, to što zbog gužvi gotovo da ne može da se priđe lukama. Takođe, još jedan problem je sa robom koja zavisi od sezone, pa bi, ukoliko zaista dođe do dužeg kašnjenja, na primer kupaći kostimi mogli da stignu u julu umesto u maju kako je planirano.
B92 prenosi i da je moguća ponovo pojava manjka kontejnera na tržištu, jer će i nazad u Kinu kasniti prazni kontejneri. Zbog te lančane reakcije će kasniti i za kasnije rezervisani transporti.
Posledično, izgledan je i rast cene transporta, jer brodarske kompanije dižu cene kada je manjak kontejnera, odnosno iznajmljuju kontejnere onome ko plati više i kome se više žuri.
Ipak, najveći problem imaće srpske firme čija proizvodnja zavisi od uvoznih sirovina, jer ugovorena proizvodnja zavisi od rokova isporuke sirovina, pa će i finalni proizvod kasniti. Blokada Sueckog kanala već je počela da izaziva ogromne zaostatke u globalnim lancima snabdevanja. Deset posto svetske trgovine kreće se kroz Suecki kanal, tako da ova nezgoda ima veliki uticaj na pomorski transport.
U ovom trenutnu niko ne može pouzdano da tvrdi koliko će biti potrebno da se uspostavi normalan protok preko Sueckog kanala, ali je sigurno da će se situacija odraziti na deo svetske ekonomije imajući u vidu da brojne industrije snabdevaju svoju proizvodnju robom koja stiže ovom rutom.
"Zbog očekivanih zagušenja luka u Evropi, očekujemo više interesovanja za avionski i železnički transport u narednim nedeljama. Železnički prevoz robe je stabilna opcija sa vremenom tranzita koji je do 50 odsto brži od pomorskog i 60 isplativiji od avionskog prevoza. Za izuzetno hitne pošiljke, tu su usluge nedeljnog čarter leta iz Kine i Hong Konga do srednje Evrope kako bi korisnici mogli da ispune i najstrože rokove", kaže Đekić i dodaje da pažljivo prate događaje i da su često u kontaktu sa brodskim prevoznicima, kao i kupcima kako bi ih obaveštavali o najnovijim dešavanjima.
Srđan Savković iz kompanije QSL, koja se bavi međunarodnim brodskim transportom, kaže za Internet portal RTS-a da je zbog blokade kanala najugroženiji transport robe iz Kine, Irana, ali i ostalih zemalja koje su snabdevači gasom i naftom. Ističe da nema pravila koja roba je najviše na udaru ovom blokadom.
"Ugrožene su sirovine, energenti, sve bukvalno. Kroz kanal prolazi 12 odsto svetskog tereta koji se vozi morima", ističe Savković.
Navodi da je mesecima unazad otežan prevoz robe, kao i da ima kašnjenja i da je ovo dodatno zakomplikovalo situaciju.
"Roba već kasni, ne samo zbog ovoga, prazni kontejneri se zadržavaju u lukama, ne vraćaju se brodarima, a ima više miliona kontejnera po lukama širom sveta sa robom bez titulara. To znači da je kupac platio robu dobavljaču koji je u njegovo ime spakovao na brod, u međuvremenu se desila stvar sa virusom i mnogo je firmi zatvoreno, pa oprema stoji zarobljena, jer mora pravno da se reši situacija da bi moglo da se raspolaže robom", objasnio je Savković.
Kada je reč o alternativnim pravcima transporta robe, ukoliko blokada Sueckog kanala potraje, Savković kaže da oni postoje, ali da to stvara dodatne poteškoće.
"Postoje naravno, ali prave veće troškove, komplikaciju u saobraćaju, rizik usled prirodnih okolnosti", ističe Savković.
Suecki kanal povezuje Sredozemno i Crveno more i predstavlja najkraću vezu izmedju Azije i Evrope. Dug je oko 193 kilometara i otvoren je 1869. godine.
(MONDO)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.