Dugovi koje je Josip Broz Tito ostavio biće isplaćivani još narednih 20 godina. Tako će Srbija navodno već za 6 dana, 15 juna morati da isplati 22,14 miliona evra Svetskoj banci.
Reč je o takozvanom Konsolidacionom zajmu B, a u okviru junske rate 4,2 miliona evra čini kamata, a 17,87 miliona evra je glavnica.
"Stara Jugoslavija" je kredit uzimala sedamdesetih i osamdesetih, a poslednje rate doći će na naplatu 2031. i 2041. godine. Procenjuje se da je ukupan dug koji mora da se isplati veći od 1,7 milijardi evra. Tokom ove godine biće isplaćenoukupno 241,8 miliona evra i to Pariskom klubu, Svetskoj banci, ali i Kuvajtu.
I ove godine, baš kao i prethodnih, moraćemo da plaćamo ceh udobnog života, dobrih plata i jeftinih kredita iz sedamdesetih i osamdesetih godina. I ove godine, ali i mnogo narednih na naplatu nam praktično stižu zajmovi koje su od evropskih i svetskih finansijskih institucija uzimali tadašnji premijeri Milka Planinc i Veselin Đuranović.
Međutim, tu isplatama nije kraj, jer ćemo do kraja godine morati da otplatimo i kredite koje je pored pored Milke Planinc uzimao i tadašnji premijer Branko Mikulić i to od Kuvajta 1989. godine.
Olakšavajuća okolnost za ovu godinu je što smo sredinom januara otplatili poslednju ratu kredita prema Kini, “tešku” skoro 4 miliona evra. Tako više nemamo obaveze u okviru zajma koji je 1999. godine uzeo Mirko Marjanović, premijer Slobodana Miloševića.
Krediti koji stižu na naplatu u 2021. godini (u milionima evra)
Pariski klub poverilaca 152,27
Svetska banka, zajam A 22,69
Svetska banka, zajam B 43,95
Kuvajt 9,49
Za sada smo godišnje otprlike vraćali po 340 miliona evra, a otplatili smo dug prema Londonskom klubu i Evropskoj investicionoj banci, odnosno Evropskoj uniji.
Zemlja se tokom sedamdesetih i osamdesetih godina zadužila za ukupno 8,8 milijardi evra. Od Pariskog kluba smo dobili 3,8 milijardi dolara, od Londonskog 2,2 milijarde.
Krediti su tih godina prvenstveno išli na potrošnju, podizanje standarda, plata i penzija. Oko 1978. Srbija je bila minimalno zadužena, a do tada se u zemlju slivalo dosta novca od doznaka. Vremenom su, međutim, takvi prihodi bili sve manji, ali su potrošačke navike ostale iste. Tada se krenulo sa zaduživanjem, a kamate su išle i do 7 odsto godišnje.
(MONDO/Blic)