Energetska tranzicija: EPS za uvođenje strateške rezerve u elektroenergetici

Kao što postoji u slučaju nafte, izjavio je Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu električnom energijom u JP EPS, na stručnoj tribini o energetskoj tranziciji održanoj na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

On je predstavio moguće pravce razvoja EPS-a do 2050. godine i rekao da strateška rezerva u elektroenergetskom sistemu sada ne postoji, a da postoje strateške rezerve u nafti koje traži Evropska unija. On je govoreći na temu "Energetska tranzicija EPS-a uvažavajući kriterijume razvoja i nametnuta ograničenja", naveo da je EPS nedavno predložio resornom ministarstvu da Srbija obezbedi strateške rezerve u elektroenergetskom sistemu, kao što ih ima i Nemačka. Objasnio je da, ako te rezerve ne postoje, onda se pojavi nedostatak energije u nekim okolnostima kada je hladno, suvo vreme bez vetra, ili kada su velike vrućine koje su poslednjih dana u Srbiji svele proizvodnju iz energije vetra sa 370 megavata na nivo do 10 megavata. Dodao je da se u takvim slučajevima kada su velike oscilacije u proizvodnji "ubacuju" termoelektrane i strateške rezerve da bi se stabilizovala situacija i da bi se prevazišao problem.

- Onda se postavlja pitanje oko Kolubare B, da li će Srbija da kopa ugalj posle 2040. ili neće, i šta ćete da radite sa TENT-om A1, A2 i A 3 izgrađenim sedamdesetih godina prošlog veka. To su sve otvorena pitanja - kaže Vlaisavljević.

On je izložio jedan pogled moguće energetske tranzicije koji uključuje početnu poziciju EPS, ekološke i klimatske zahteve i moguće pravce razvoja do 2050. godine. Vlaisavljević je naveo da je među ograničenjima na tom putu nametnuta prekogranična taksa za emisiju CO2 i cena električne energije za garantovano snabdevanje domaćinstava. Kaže da EPS do 2050. treba da zadrži obim tržišta na komercijalnom snabdevanju.

- Da zamenite jedan megavat sat termoelektrane na ugalj treba vam šest megavata na sunce u proizvodnji megavat sati i tri megavata na vetar u Srbiji – rekao je Vlaisavljević.

Izvršni direktor za trgovinu energijom u EPS je naveo da EPS ulaže 650 miliona evra u ekologiju i sada radi redukciju emisije CO2, kao i da će prema projekcijama, 88 odsto biti redukovan CO2, azotni oksid 44 odsto i praškaste materije 80 odsto.

- EPS će do 2050. zadovoljiti ekološke kriterijume realizacijom ovih glavnih ekoloških projekata na svojim najvećim termoelektranama - rekao je Vlaisavljević.- Svaka energetska tranzicija tipa dekarbonizacije imaće veliki uticaj na socijalni aspekt. Sada kada bi neko pogasio sve termolektrane i rudnike uglja, to bi bio gubitak 17.000 radnih mesta, a u EPS-u sada radi 20.600 ljudi u termo sektoru i rudnicima uglja.

Predsednik Društva termičara Milan Radovanović rekao je da se u vezi s temom energetske tranzicije već pola godine čuju različita mišljenja stručnjaka. On je naveo je da će Društvo termičara u narednom periodu organizovati još tribina, a da je plan da u oktobru organizuje "Energy day" u okviru Nedelje održivog razvoja.