Da od poljoprivrede može itekako lepo da se živi dokazuje mladi prijepoljski povrtar Njegoš Stojadinović koji je nadaleko postao poznat po proizvodnji najkvalitetnije paprike. On je zbog velikih prinosa i kvalitenih plodova u polimskoj dolini postao poznat i kao "kralj paprike”.
"Radio sam ranije na gaterima i mnogo se mučio i preko noći sam odlučio da sa tim prekinem. Počeo sam prvo sa manjim površinama, na 15 – 20 ari, i onda kažem sebi, što ne bi radio i više, pa je to bio hektar, dva. Nije mi problem da radim, sada sam počeo sadnju paprike i na foliju, da bi što više unapredio proizvodnju, jer od ovog posla može lepo da se zaradi", kaže Njegoš za agenciju Rina.
Ovaj mladi čovek pre 11 godina doneo je najvažniju odluku u svom životu. Rešio je da ostane na svojoj zemlji i da poljoprivreda bude njegovo životno opredeljenje, jer kako kaže, čovek je najjači kad je svoj na svome. Povećanje površine zasada diktirala je potražnja koja je bila svake sezone veća zahvaljujući kvalitetnim plodovima.
Na četiri hektara plodne zemlje uz samu reku Lim, ove godine zasadio je 70 hiljada struka paprike, nešto manje kupusa, maline i kukuruza. Svakoj kulturi posvećuje se sa velikom pažnjom i u njivi je od svitanja do zalaska sunca.
"Ja uvek kažem svima koji se bave poljoprivredom, ako ne možete kvalitetno da odradite četiri hektara, uradite dva jer svemu mora da se posveti maksimalna pažnja. Kad je sezona ustanem u četiri ujutru i radim dok se vidi", ističe ovaj Prijepoljac i dodaje da ne treba ništa da se radi "nazor" i bez volje.
Paprika je, kaže Njegoš, veoma zahtevna kultura, ali ako se sve uradi na vreme uspeh je zagarantovan.
"Za papriku su najvažniji prvih 25 dana dok se primi i ustabili. Treba dosta zalivanja, a važno je i na vreme poprskati jer je osetljiva na bakteriozu i plamenjaču".
Paprika iz njegovih zasada prodaje se u Nemačkoj, zemljama regiona i širom Srbije, a potražnja se u poslednjih nekoliko godina povećala zahvaljujući društvenim mrežama.
"Nema prodaje bez dobre reklame i naravno kvaliteta, to su glavni uslovi, a društvene mreže nam sada daju neslućene mogućnosti”, tvrdi Njegoš. Za Njegoša Prijepoljci imaju samo reči hvale i tvrde da takvog radnika nema u 100 sela.
"Njegoš je već u tri sata u njivi, zaliva, okopava, tu je od jutra do mraka, ali fali mu jedna mlada da ga prati, ne mora da kopa, samo da je tu da ga bodri”, kaže njegov komšija Jovan Radulović.
Ali devojke izgleda da i nisu baš očarane njegovim izborom da ostane na zemlji, pa je upravo srodnaa duša jedino što nedostaje ovom mladom domaćinu.
"Devojke kad me vide ovako sa motikom, frezom i traktorom ne pada im napamet da sa mnom izađu. Današnje devojke žele provod i uživanje, ali ne može da se uživa ako se ne radi. Ovo ništa nije strašno, poljoprivreda je posao koji ja volim da radim, tačno je budem često i prašnjav i blatnjav, ali sam svoj gazda”, ističe Njegoš.
(MONDO)