MDULS već četvrtu godinu pomaže otvaranje jedinstvenih upravnih mesta, gde pod jednim krovom korisnici mogu da završe više poslova, bez odlaska od jedne do druge zgrade. U Srbiji je kroz sistem stručnog usavršavanja u javnoj upravi prošlo više od 12.000 zaposlenih.
U toku prethodnoe godine više od 10 miliona puta institucije u Srbiji koristile su servisnu magistralu za elektronsku razmenu podataka, što znači da toliko puta građani nisu išli fizički, od šaltera do šaltera. Da bi se još više promovisao pristup "samo jednom” ili "na jednom mestu više zahteva”, već četvrtu godinu Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) pomaže otvaranje jedinstvenih upravnih mesta, gde pod jednim krovom građani mogu da završe više poslova, predaju nekoliko zahteva, bez odlaska od jedne zgrade do druge. Počevši od 2018. pa do danas otvoreno je 14 takvih upravnih mesta, a za ovaj projekat do sada je izdvojeno 157 miliona dinara. Ono što je novo je da se radi i na obučavanju građana, pružanju pomoći onima koji žele elektronski da obave neku uslugu, a za to nemaju uslove. Aktuelna je i modernizacija službeničkog sistema na lokalu koja se sprovodi sa Savetom Evrope više od dve godine, kroz program "Upravljanje ljudskim resursima u lokalnoj samoupravi – faza 2”.
Marija Obradović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, podseća da je osnovan Srpsko-korejski informatičko pristupni (SKIP) centar u kojem građani mogu da računaju na besplatno korišćenje visoko tehnološki opremljenog prostora, računare za obuke, kao i na besplatne obuke. U tom centru građani mogu da potraže i pomoć za elektronske usluge koje žele da obave, ako nemaju takvu vrstu IT pismenosti. SKIP centar postoji u Beogradu, a u planu je otvaranje istog i u Nišu, naglašava ministarka.
Građani žele da, kada dođu u opštinu, dobiju ono što im treba, i to brzo i efikasno. Dosta se toga promenilo, ali još postoji ona famozna "fali ti jedan papir” ili upućivanje na više republičke instance. Kako to promeniti?
"Promene su već načinjene. Praktičan primer je postojanje mogućnosti da sve završimo na jednom (elektronskom) mestu na portalu e-uprava ili na jednom fizičkom mestu. To je svaki šalter uprave, gde su službenici zakonski obavezani da razmenjuju podatke iz službenih evidencija. Drugim rečima, oni ne smeju da vraćaju građane i mole ih da donesu podatke koje država kao celina već ima o njima, kao recimo izvode iz matičnih knjiga rođenih, umrlih, venčanih, prebivalište... Bilo da su evidencije elektronski povezane ili podatak mora fizički da se traži, službenik je u obavezi da u roku propisanom zakonom pribavi sve podatke za određeni postupak", naglašava ministarka.
Dodatna korist, koja se naročito pokazala dobrom u situaciji smanjenog kretanja u uslovima epidemiološke krize jeste i to što sve može da se završi elektronskim putem.
"Statistika iz godišnjeg izveštaja o sprovođenju reforme javne uprave za prethodnu godinu pokazuje da, iako je inicijalno planirano 80.000, više od 320.000 građana i 13.000 privrednih subjekata dobilo je e-sanduče, a 225.000 primilo je bar jedan dokument do marta 2021. Sistem se, dakle, polako uvodi da nam omogući efikasnije ostvarivanje zahteva građana, ali je potrebno da više radimo na promociji postojećih rešenja, podizanju znanja i svesti građana o tome šta postoji na terenu", jasna je Obradović.
Godinama se govori o reformi javne uprave i dosad je mnogo toga postignuto. Šta je najvažniji element reforme javne uprave na lokalnom nivou?
"Reforma javne uprave u svom središtu ima građane i njihovo zadovoljstvo uslugama koje im država pruža. Da bi se to sprovelo u delo potrebno je da imamo profesionalne službenike koji pružaju kvalitetne usluge i stoga smo radili na modernizaciji službeničkog sistema na svim nivoima. Sve je počelo još 2016. kada je stvoren zakonodavni okvir kojim je uveden potpuno nov model službeničkog sistema. On je omogućio stvaranje novog sistema zvanja službenika koji podržava njihovo karijerno napredovanje. Uvedena su pravila za sprovođenje konkursnog postupka za prijem u radni odnos i propisi za ocenjivanje službenika, sve da bi njihov rad bio pravilno vrednovan, kao i sistem planiranja kadrova i stručnog usavršavanja. Od tada do danas svim jedinicama lokalne samouprave obezbeđena je podrška kroz izradu 80 modela akata koji treba da imaju u oblasti upravljanja ljudskim resursima", kaže Marija Obradović.
Zajedno sa Savetom Evrope, MDULS već dve godine radi na modernizaciji službeničkog sistema na lokalu. Šta je do sada urađeno, koji su glavni rezultati?
"Sa Savetom Evrope radimo na drugoj fazi programa "Upravljanje ljudskim resursima u lokalnoj samoupravi – faza 2”, kojom podržavamo više od 50 jedinica lokalne samouprave da ojačaju svoje administrativne kapacitete. Donet je veliki broj strateških dokumenata, zakona i drugih propisa. Kriza zbog kovida pokazala nam je ne samo da smo na pravom putu, već i da smo kao država, kao građani, sposobni da elektronski komuniciramo. Uvođenje najsavremenijih e-standarda i e-usluga pokazalo je punu opravdanost. Posebnu pažnju posvetili smo izgradnji novog sistema stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi Srbije. Uvedeni su jedinstveni kriterijumi, merila i standardi u stručno usavršavanje. Osnovali smo i Nacionalnu akademiju za javnu upravu (NAJU), kao centralnu instituciju sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi Srbije. Samo u 2020. programe obuka pohađalo je više od 12.000 zaposlenih u javnoj upravi", kaže ministarka.
Iz kancelarije Saveta Evrope u Beogradu često govore o tome koliko je važno stručno usavršavanje zaposlenih na lokalu. Oni i sami traže edukaciju da bi bolje obavljali svoj posao. Iz kojih oblasti najviše žele usavršavanje, šta je to što smatraju da im nedostaje?
"Potrebe zaposlenih za stručnim usavršavanjem su raznorodne i veoma kompleksne. Postoje opšti i program obuke rukovodilaca, koje priprema NAJU, a donosi Vlada Srbije, u kojima zaposleni mogu da unapređuju svoja znanja u oblasti primene propisa, evropskih integracija, dobre uprave, upravljanja finansijama u lokalnoj samoupravi, projektima ili ljudskim resursima, inspekcijskog nadzora, zaštite životne sredine... Posebna pažnja posvećuje se i razvoju jezičkih, digitalnih i ličnih veština. Pored ovih programa, organi jedinica lokalne samouprave sprovode i posebne programe, a potpuna novina su sektorski posebni programi obuke koje ministarstva donose i sprovode za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave. Jedan takav program s uspehom sprovodi i MDULS, a namenjen je matičarima koji na godišnjem nivou rešavaju i do nekoliko miliona zahteva u oblasti ličnog statusa naših građana", zaklučuje Marija Obradović.
(MONDO/Politika)